Male novine

Битка је била очајна и величанствена. С једне стране борила се слобода народна, а с друге премсћ освојна; с једне стране смерна вера хрлшћанска а с друге гордо мухамеданство, с једне стране одржање драге постој бине, а е друге ширење нове домовине; с једне сгране цивилизација новоирепитомљених племена, а с друге вултура давно преживелих народа; али на жалост још : с једне стране сваки умпи застој и политички растрој, а с друге полетна воља и вијно уређење државе. У овој љутој и тешкој опасности цар Лазар закликтао земљи и народу своме: и Ко не дошао у бој на Косово, у дому му чедо не илакало" тешка клетва, коју никакав благослов не блажи. И иолете витез са свих страна, ко ће прије, ко ли ће радије ал — сваком се слути, да ће иогинути, и „кад сунце од запада с' роди, о. да ће се вратит, са Косова" И бој бијаше крвав, очајан и оиет славан. Два цара, који поведоше народ и војску своју, да се боре о господство над српском земљом, оба та цара, и Лазар и Мурат, оставише жи вот свој на том зпокобном нољу Косову! Никад и нигде још није било, да два цара остану на бојишту. Али — то је косовски бој ! Видов-дан је завио у црно цео српски народ. И старо и младо, и мушко и женско, обли се горким сузама непресушним. По целој Србији чујаше се само тешки уздисај и неми плач. Очеви и мајке жалише синове своје; браће и сестре браћу своју, не јака дечица родитеље своје, а сви — заробљену постојбину своју. Србија је, на смрт оборена, кроз кратко време и издахнула. На скоро после крваве и славне битке на Косову ишчезоше и последњи одблесци некадашње српске сјајности. Брзо неста и Србије Ђурђеве, и Србије То- мзтевмћеве- и Србије Балшићеве. и_ Скендерове, ко]а )е била понова , и истина за кратко али славно оживела. А на месту и темељу лепе државе сриске подигла се друга, иова, туђа држава, коју су ио злој судбини на својим мишицама носили заробљени нараштаји њених синова, служећи вољно и невољно туђем цару, туђој величини, туђој слави. И многа чеда тужне мајке Србије, — или да се уклоне испред беса и силе туђег госнодства, или у роиским оковима тешког сужањства, — раселише се по далеким странама туђих земаља, те од Хабеша жарког тамо иза родног Мисира, и од Багдада поносног оног стар'»г Асира, иа све до под огравке студене горе Словачке Татре, свуда са нашло Србина, ал тужноГ; очајаног Србина , који туђину земљу оре , који туђину њиву сеје, који туђину зној труда свога — туђину цео живот свој жре. Али крв, занарод нроливена, то је света крв. Она је натоиила Косово, тај жртавник отаџбине српске; али је и запојила душу Србинову новом љубављу ирема драгој отаџбини његовој, према златној слободи његовој, према светој вери његовој. У тој витешкој крви за народ проливеној, угоиила се сјајна круна величине и славесрпске; али је она и задахнула живот Србанов неистрајним уздањем, да ће један пут доћи крај искушењу, и да ће се Србији и народу српском оиет родити сунце његове слободе , његове славе, његовог поноса. Најдичнији јунаци цара Лазара, поносна госпоштина целе горњеСрбије, витешки потомци славних Неманића цвет и понос свеколиког народа ерпскиг остави кости своје на Косову у борби за слободу и част народа, али из нраха њиховога израсла је поново, поразом на Марици

онесвешћена мисао јединства народног, — јесте, не слава, не величина, не слобода, него туга , она )е зб.шжила брата брату, та заједничка туга, општа туга, она је одгајила ту светлу, ту свету мисао јединства народног. Глас о косовском поразу уцвелио је исмртно ранио свако српско срце; али је вила сриска, и ако оборена тугом ал неклонула духом , иоаела се на лаки крили свога божанства кроз све крајеве народа српског, походила редом и планине кршне и високе , и долине питоме и дубоке, и поља родна, и ливаде меке, и свако место, сваку колебу, .где се лепа и слатка српска реч чује. Она ]е учила обневиделе старце, да уз гусле јаворове славе јунаке српске; она је учила нежне мајке, да уз колевку чеда свога иричају славу српску; она је ноходила тихе манастире, и у њима са свећеницима вере свете крепила верни народ вером у Бога, и тешила га бољом надом; она је освештавала планинске пропланке и у њима оштрила светло оружје одважном осветнику — горском хајдуку. И мисао слободе, коју је хранио и светим духом заиајао поносни спомен славе српске, те је непрекидно и без ирестанка живела у дугп>1 свакога Србина, та вечна мисао, и поносна и светла и света, она је често избијала на видик српског и туђег света и тиме спремала и одушевљар-ала нара • штај , који ће — кад рекне Бог издићи и развити заставу за ослобођење народа свог. (свршиђе се) КОСОВСКЕ СЈ1АВЕ (Нарочити извештај „М. Новина") II Ирви дан у Крушевцу је већ била окићена заставама и по гомилицама, које су се овде онде виђале, познавало се, да ово није обачан дан. Радознали гости, нарочито странци, Срби и иноверци, који никад нису били у Крушевцу, заинтересовали су се да виде, како после пит стотина година изгледа престоница Цара Лазара, Лазин шарени Крушевац. Ма да у данашњем Крушевцу нема ни трага од онога сјаја каквог замишљамо да је амао у славно доба, када бете Лазарева престоница, сјаја, који му је сгекао поносно име шарени Крушевац, оиет зато варош је учи нила на све госте на чак и на пробирачке странце веома пријатан утисак. Леиота његова положаја, ширина и нравилност његових улица, чистота вароши и у сравњењу с београдским џомбама доста добра калдрка, толико је усхитила једнога угледнога ( странца да нам је узвикнуло: „Та ваш Крушевац лепши је и пријатнији од самога Београда!" Дан је прсшао у шврљању по вароши. Разгледали смо победну канију,направљену на главном тргу; читали смо натписе њене, који се нису одликовали особитом васпреношћу, 1 ) али што је свима падало у очи и што је српске родољубе одушевило а аустриске пријатеље малко бунило то је запис на славолуку свију срнских земаља, где долази Срем, Банат и Бачка, Босна, Херцеговина, Стара Србија и Далмација, па чак и Славонија, Хрватска, а по себи се разуме и Македонија. Ј ) Овде да исправимо једну погрешку на натпису, учињену у прошломе броју нашега листа, где стоји: Не боји се српство удеса оног, треба да буде: „удеса злог"

Зд српске нокрајине у АустроУгарској један аусгро-угарски дописник рече ми: Ех! ево ви морате биги задовољни! Гоонодин ђенерал Лешјанин цотпредседник гл. ориређивачког одбора усвојио ]е ваш програм и из „Малих Новина" исписао срнске земље, на које ви нолхжете право. Још вас је и нретекао мало, узимајући Славонију и Хрватску, о којима ви нисте говорили." Г. Данков^који је такође дошао на ову свечавост, приметио је: Све се слажем с вама, али Македонију нисте требали да заниеујете у српске земље, то је још снорно питање. Привлачио је пажњу и започети темељ косовска поменика, који је ударен на сред главног трга. Темељ је исконан два три метра дубоке и у неколико је већ подзидан. На средини узидан је повелики издубљен камен, тако звани камеп темељац, за који је спремљена и камена изрезана плоча, да га као ужљебљени поклопац покрије. У тај жљеб камена темељца имале су да се сместе ств ри, које ће да,леком и далеком иотомству, кад би некад дошло, да се овај темељ раскоиава (дај боже само у вамери да се већи и бољи подигне), да се у њему нађе запис о свему кад је, којом ириликом, зашто је и ко је подигао овај сноменик. Над започетим темељом нодигнута је од дасака настрешница, удешена као неки ладњак и на мењена, да прнвремево оослужи и за вешање венаца, који ће се положити на спомен косовских јунака. На предњој страни те настрешнице исписана је посвета, која казује, ко коме подиже овај епоменик. Било је већ скоро три часа по поднс кад неко нримети, да је овај натпис незгодан, те потраже и нађоше г. Драгомира Брзака те он одмах и изимпровизира два три сгиха, који го воре да ова) споменик народ даје восовским мученицима; да је сноменик Г— ' — ј ' "41 > - ( О I 1 патпис донели смо у прошломе број у). Док је ужурбани природни крушевачки молер поправљао овај натпис по вароши сс узбурка свет вешћу: „Долази Краљ! Долази Краљ". Све живо појурило је на улице; дуги редови с обадве стране иснунили су све улице, којима ће Краљ проћи. Било је 4 и по часа ио подне кад се зачу нрви топовски пуцањ. „Ево Краља!" прозуја кроз свет као електрична струја; механџије и каФеџијс брзо унесоше све столове кој а су стајали напољу на тортуару. Преста јело и ниће и свет се упаради, да дочека својега младога Господара. Грувањ* топова учеета, жандарми пешке и на коњима, који су одрасавали ред, убрзаше своје трчкарање и сеовање улицама. Једни враћају кола, навиру из побочних улица, те изађу на главни пролаз ; други трче крај редова упарађене публике и машући обема рукама вичу: „Стукни брате! Одступи Србине, разумеш што ти ве лим!" А кад му каква жена о;, г говори мало крушевачким нагласком : »Ију брате па куде ћемо? Видиш ли кзко су њи подупрли ови са стране" чувар поретка само се продере: „Одступи кад ти велим", пасобадва лакта тако груне штовапу публику да свеједно преко другога испосрће „Леле што се овај рова!" протествују вругпевачке даме. „Море муке га појеле њега виш" — искаљује свој гњев каква кочоперна потомица Царице Милице. Б»ло је око 5 часова, кад прво аројури улицом један жандарски наредник на коњу. Мало за тим у брзпм касу пројахагае два војника ко њаника. Јурећи у касу они су се непрестано освртали, знакда изгледају оне који за њима јуре. За мало, па се зачу и тутањ брзих

господских кочија и за мало па се указашс лака краљева кола. С десне стране седеоје младиКраљ у војничкој униФорми, а с леве стране до њега г. Илија Ђирић, ађутант Њ. Веллчапства. За Краљевим колима ишла су кола госноде начеедика у којима су седели г. г. Протић и Бели-Марковић, а одсуство г. Ристића живо се спажало. После су долазила кола чланова владе, краљевског гувернера г. Докића, и остале придворне господе. При појави младога Краља из свију грла заоридо се „Ура!" „Жи^ео!" Краљ је једнако одговарао отпоздразљајући по војнички. С неких прозора и доксата бацали су цвеће и венце у кола Крал.ева. Краљева кода пратило је двајестак коњаника сталнога кадра Тако стигоше пред зграду гимназијску, одређену краљу за Конак. Та је зграда велика, лепа двокатница, а положена је на брежуљку у непосредној близини црквице кнеза Лазара: дакде на ономе брежуљку, на коме је некада био и двор кнежев.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Неиирн у Панчеву. По вароши се проносе гласови, да су у Панчеву били немири. Као узрок начоде ово. Срби су у очи 15 јуна хтели да дранирају цркву црнином. Полицчја кад то чује, улети у цркву да то спречи. Срби се одупру и терајући полицију замстне се права битка. Света се све више накупило п ствар је узела тако озбиљан обрт да се морала и војска умешати. Двојица су остали мртви. Нпкои не дају да се на панчевачку обалу искрца, нити коме из . пч.ппот^г.—дј^-ае ул ппз . ПГт а будсмо сазнали о овоме јавићемо. * Долази. Њ. В. бив. краљ Милва стиже у Београд 30 ов. м. у 5 сахати ујутру. * Зверски. У последње вреие почели се на више места у Србији појављивати хајдуци, који чиае нечувена, управо зверска насиља. Тако нам из Пожеге јављају, да су тамо у околини хајдуци ухватили једну жену, која је била под бременом, метули јој пушку у тајни уд, опалили пушку и тако убили и њу и дете у утроби. Полициска иследна власт нашла је пушку у телу, онако исто намештену како су је ови нељуди оставили. Нечувено Грозно ! Заерски! Немамо речи којима би изразили наше гнушање и одвратност. Ту престаје ум, ту нема посла језик. Ми нисмо могли ни замислити таке страхоте. * Ириход. Приликом преставе Цветићеве трагедије „Лазар« 15 о. м., пало је на каси 1232 а на нрестави у петак пало је преко 1000 динара. * Поздрав нз Маризц. „Југословенска Кореспонденција", што излази у Паризу, доаоси у свом 30. броју овај поздрав." ,, Из даљнс ове престонице цивилизованог света једини срнски листић , који излази овде, најискреније поздравља српске натриоте, счупљене у Крушевцу за прославу косовске битке и нада се да српеке народне тежње у будуће неће само красити лене говоре теориских патриота, већ да ће једном и за српски народ осванути дан светог уједињења, онај знаменити дан; кад ће целокуино Српство одиста моћи показати да је српско племе