Male novine

бесмртно и да српство мора бити слобогно и самоетално па ма какво било историско развиће. Жчпило срп•ско уједињење !" Отпутовао. Г. Милош Цветић, редитељ кр. српског народаог позоришта. отпутовао је јутрос на Цетиње где ће у „Балканској Царици, ириказивати улогу Станка * Ео да подиже споменик 1 Нема сумње да је врло важно нитање, ко да подигне еноменик погинулим ко•совским јунацима. Држава српска одредила је на ту цел 50.000 динара. Мн мислимо да сиоменик косовским јунацимане треба.несме нодвзати само даиаш. Србија. У нодизању споменика треба да учествује целокупно Сри«тво, и онда ће он битивеличанственији, значајнији, пун обележја пије•тета целокупног српског народа. За то с радошћу поздрављчмо нроглас приређивачког одбора, којим се позива Српство на ирилагање за подизање споменика косовским јунацима Србија као држава, у овој ствари треба да унествује само као највећи приложник. ИЗ СРПСКОГСВЕТД Сметње косовској прослави И ноХрватској је забрањено људима те нису ишли 15 о. м. у Раваницу да иетстогодишњи смомен косовски. * Новосадска полиција нред косовску црославу издала је свима гостионичарима налог, да од 18—16 јуна мо рају своје радње затворити још у 10 сахати у вече. * Загреб. полиц.забранила је заједнички концерат, што су га сва загребачка певачка друштва енре^ала за видовданску нетстогодишњу успомену Усдед ове науедбе настало је међу Хрватима велико раздражење. * Услед строге забране мађарске владе и многих нрепова у Троједнаци и услед конФисновања нрикупљеиих нрилога, румски одбор за приређивање косовске нрославе издао је проглас, којич јавља како се програм про•славе иијс дао извести те јо с тога отпао парастос и прослава у Раваиици по утврђеном програму Само у очи Видова дана у Руми држан је јконцерат, на коме су поједини певачи могли суделовати само као гости. Сем осталих сметња, стављена је и та, што аселезничка пруга Рума Врдник иије предата саобраћају, ма да је отзорена, те се на тај начин није могло железницом иутовати. * Нреседник новосадеке иевачке з дру:е добио је од новосадске иоли ције наредбу, којом се забрањује певачкој задрузи да иде у Раваницу и тамо у цркви нева. Исто је то с личном одговорпошћу забрањено и појединим члановима задруге. * „Застава" доноси у нрошлом броју по иасловом: „Опеадно стање" ово: Ово што се догађало код нас у очи раваничке прославе, личи са свим на опсадно стање. Сви су друмови и ћуирије поседиуте, скоро ником се не дозвољаваше путовање. Ш дан у очи Видов-дана дошло је до крајности. Са дунавских ћупријз и скела враћаху стотину кола људи и жена нзтраг. Но не еамо то, него ни у Нови Сад не пуштаху скоро никога унугра. На иовосадској темеринској капији «т.чјаху цело јутро стотина кола и многе стотине жена и људ^т, пешака. Ко јерекао да не ће у Раваницу, пего у Нови Сад послом , томз су казали жандари, нек оетави кола на канији,

а нек иде пешке у Н. Сад. Многи и учинише тако. Ко је казао, да ће даље од Новог Сада, тога не пуштаху. А пешаке, жене и људе, враћаху стотииама натраг. Из појсдиних места: Сентомагаа, Бечеја и т. д. стизали су од тамошњих власти на новосадску полицију оваки телеграми : „Провукоше се и одоше у Раваницу оволико и оволико кола. Стићи ће у Н. Сад у то и то време. Пугници се зову тако и тако. Коњи у колима су те и те боје." Ти су онда брзојави достављени констаблерима , који су имали дужност да те личности никако не пуете у Нови Сад. На појединим ћунријама и капијама долазило је до оваких сцена : Долази гомила од 15 до 20 асена и људи. Жандари иитају : „куда?" Жене веле: „у Раваницу." „Није слободно никоме тамо. Натраг !" Жене почињу плнкати, а једна вели: „Зашто нас не пуштате нашем свецу? Кад ви смете у ваше манаетире и целивате ваше свеце, за што ми ,ла не смемо нашег." Долази друга гомила , а и њу задржавају. Говоре, како је забрањено у Раваницу, а један констаблер вели онорно: „виса" (натраг). „Знамо ми, да не да Тиса", вели једна жена, ал он је Калвин, па шта се меша унаше свеце. Хајдемо друго." Једаи домаћин долази колима. Повео је целу породицу па и децу. Кажу му, да не сме у Раваницу. „А. дакле је истина" вели он. „Та. мени целог пута говоре то људи, који се враћају, ал ја им не верујем. Ал ништа ништа. Дозваћу сутра свештеиика, па нек ми у мојој кућн служи службу, а ја ћу клечати и молити се Богу." Кад се искупи па новосадским капијама већа гомила света , па стоји молба, плач жена , онда констаблери веле ово: „Ми ћемо вас пуетити у Нови Сад, а ако вас тамо затворе на четир дана, па онда протерају „пер шуб" у село , — бићете сами криви." „На новосадекој дуиавској ћуприји иде један Чива, задржавају га и питају, куда ће. „У Срем." „А да нећете у Раваницу. Забрањено је. „Идем у Срем да хандлујем", вели. „Добро". пеле му, „ал морамо вам заииеати име, па јавити власти." Чива скочи као онарен. „Молим покорно, немојте ми бележити име, нећу никуд ићи", он се врати. * Једном српском банатском свеште нику поболео се неко од родбане те мора да иде у Суботицу. На туреко коњишкој скелн пе дају му жандарми да пређ^ и једеа је измолио од солгабирова иропратну карту, која је гласила да може ићи само до Суботице, но да се мора вратиги још на Видов-дан натраг. * Из дописа, који нам је стигао изПанчева, вади»о сва места: „Чини ми се, да није нигде власт своју моћ тако показала као овде у нашем меету. Као што је познато, требало је певачко другитво суделовати у Раваници , но забрањено му је, дзкле ие може. Али није тога доста. Кад је овдашњи лист „Весник" донео програм за раваничку прославу у ком је стајало, да ће и наше певачко друш-' тво учествовати, лиет је конфискован а од нев. друпггва се тражило да изјави дл није имало ни намеру ићи у Раваницу. А зашто да није хтело суделовати ? Та хтело је, и срцем и душом, али није смело, и сад би још

вигае хтело, па како да каже, да ни цомислило није ићи ? То певачко друштво не може никад казати, а ако се ко нађе за њега да каже, то је само један, а он не може у име целог друштва говорити. Даље, роднтељи једног болесног детета добише лечничку препоруку, да иромену ваздуха потраже,и неодложно у Беч оду, да се и тамо са лечницима посаветују, но не могоше до бити путва листа, јер би морали нреко Земупа, на можда би лобр'о и до њих ветрић од Раванице, Него еад остани где еи, па умри. Ужасно! Те тако отац једва добије дозволу, да се болним дететом иде около, преко Кикинде, јер то је доста далеко од Раванице. Богослов један је апо код својих родитеља ради в>>јне дужчости и хтеде се вратити у Карловце, да нолаже испите, али му не допусгише па ма пропао. Из вароши се несме нико маћи било лађом или с коли, па ма куд то било. Није ли то грозво. С КОСОВСКЕ ПРОСЛАВЕ (ТелеграФСКи извештај „Малим Новинама„Крушевац, 16 јуна. (оредат у 135 по иодне а стигао у 10*15 но подне). Јутрос у 10 сахати освећен је темељ другој орпској барутани, која се нодиже на че тврт сахата ван вароши преко реке Расине а на месту, које се зове „Госиодарске воденице" (Симићеве). Њ. В. Краљ ударио је темељ у који је узидан нергаменат с овом с*држином : Ко има Отцд и Синл и Скатлго Д8х<«, Лмнн-к! Косовска битка 15 јуна. 1389., год. п. х. уништила је срнско царство. У њој погибоше оба цара — ср«ски, као побеђени браниоц своје отаџбине, слободе и вере хришћанске; турски, као нобедник и силни завојевач. Цар, племство и народ српски, у дивовској овој борби истина подлегоше, али гипући за народ и веру, дадоше крвсан нример нама ц< томцима својим како гинути ваља. После четири векпвног ропства, један део наро^а српског, извојева и поврати потпуну слободу своју, Краљевину сриску. Благодарни еинови славних, али мало Срећних предака својих дивних јунака косовских, подигогае им јуче у Крушевцу, носле 500 год„ од крваве косовеке битке, видан споменик. Овом приликом, Његово Величанство Краљ Алексаидер I., у нриеуству намесникаи миниетара својих иостави данас темељ, другој српској војној барутани на р. Расини — те да се у њој справља убојна снрема за од-рану ново задобивене слободе и самосталности народа српског. 16. Јуна 1889 год. на Расини I код Кругаевца) додаае иотписи. Краљ. Министри Намесници У шест часова концерат. Лрушевац, 16 јуна (предат у 2-30 по поднеа стигао у 10'30 по аодне). Друшт. „Св. Саве" са својим књигама и нродавањем медаља имадо лена успеха и одзива, за шта се ноглавито има захвалити неуморном трубенику, друштвеном изасланику на свечаност, г. Ђоки Миловановићу, који је за успех друштва ноказао особиту ревност. Због немара у новопазарском

округу један наш батаљон већ изашао на границу. Сад наређево мајору Лази Павловићу да одмах изађе с два своја батаљона. „Коло јахача" послало је на светковину двч своја изаслачика: г. г. Милосава Куртовића и Перу Ристића. Београдска певачка дружиаа „Даворје" раздала је бесплатно 500 комада слика Краљевих. ТЕЛЕГРАМИ 17. јуна. Пожега , 16 јуна (иредат у 5 сатиа стигао у 10'25увече по закључку листа). Милнна Жуњића, његова сина, Протића учитеља ноћас напали зликовци и ранише их из пушака пред кућом Жуњићевом. Сарајево. Православно становништво најмирвије и најдостојанственије прославило је 15 о. м. петстогодишњу успомену косовске битке. У православној саборној цркви одслужен нарастос, на коме је нрисуствовало многобројпо становништво. Мпого мање била је посећена позоришиа зграда, где је била приређена беседа. У свечаном говору нарочито је с великом благодарношћу поменута слобода и заштита које је садашња влада дала српском становнишву босанском. Софија. Официри који ноложе иснит из немачког, француског и талијанског, језика, послаће се у дотичне земље ради даљег војпог образовања. Српска колонија давала је јуче у саборној цркви нарастос косовским јунацима. Присуствовали сриски посланик у униФорми с особљем. Загреб. Приликом косовске петстогодишњице ,,Југославенска академија'- држала свечану седницу Беч. У ономадашњем говору Калноки је рекао да со ни је могло снречити давно намерепа чврста одлука краља Милана о оставци Намесници су морално обавезои да предаду уређену земљу мла дом краљу. Ристић порсд великог ауторитета имаиамети искустваи. Уверавања српске владе тако су орецизна да овде уливају уверење, да ће се узбуђење у Србији брзо утишатн. Верује се онорицању српско-руеке конвенцаје од стране сриске владе. Са задовољством је примЂена бугарска ирестона беседа. Бугари имају потребна својсгва за уређени мирни државни живот. АустроУгарска не чини пикакве тешкоће уређењу источно румелиског питања. Једнострано нризнање стања у Бугарској било би проблематичног усиеха. Начелних тешкоћа за то нема. Говорећи о Румуиија рекао да је тешко рећи ко је крив, што су осујећени трговачки преговори Румунијом, Не тре ба бити тесеогруд у економским питањима. Жалити је анимозитет Румуније али су Румуни паме-