Male novine

СМЕСИЦЕ — У чему су женв боље од мушкараца. По Халеру могу жене думе гладовати но мушкарци, по Плутарху жене се теже опијју но мушкарци, по де ла Парту мање трпе од нореке бо.тести, по Аристотелу могу дуже издржати у пливању а по Плимију на њих ређе наваљују лавови — т. ј. дивљи, јер од питомих се никад не могу сачувати. «■*!> 0> > ИСПРАВКА У огласу друштва Св. Саве, у коме је реч о прилозима г. Пироћанца и других — погрешно је печатано да је прилог 10 дии., а требало је да стоји 100- — Моли се уредништво „Малих Новина" да у сутрашњем броју изволи нонравити ту ногрешку и објавити да су улози: Г. М. Пироћанца Г. Воје Марковића и Београдске трг. омладине по 100 динара. Благајник дуушгаа Св. Саве Тих. Маркови*

ткм сам напунио — тако рећи — свињап сувом сламом и утерао сва четири грда у тзј свињад, где су се у ту сламу аавукли, загрејали и осушили. После неколико чаеова век је болест попустила, јер су се све свиње извукле из сламе и одма отишле у вадову да једу ; на тај начин излечио сам моје свиње од „гронице" и после 3 дана потпуно су оздравили. Ориметити порам, да је ово средство сигурно и поуздано у почетку болести, док још оболело грло није добило мрке лљоште по телу — онда је веК доцкан. „Т "

Пошта и телеграФ За лисма од 15 грама тек. пдаћа се 10 п. д. аа Србију, Славонију, Хрватску. Срем, Банат, Вачку и целу Мађарску. за аустрију ( пдаћа се 15 пр. д. На сваки 15 грама више још по 15 пара дин. Писмо може бити тешко највише до 1 киле. Препоручена писма морају бити на средини запечаКена. За црепоруку плака се 20 п. д. а за гговратни реценис још 20 пара.

Народна бибдиотека отворена је сваки дан ; од 8 до 12 сати пре подне.

ПРИВРЕДА Поуздано средство против свињсне „гроиице". Врло се често догађа, да свиње оболе од „гронице". Лекови се употребљују разни, од којих једни помажу, а други не. Ако болест није узела већ маха, онда је еледеће средство са свим поувдано и сигурно. 14. Марта о. г. куњало ми је једно «вињче — тако ми причаше један пријатељ —; 13. у вече, кад су и остале свиње рањене, ово једно није хтело да једе као обично; није хтело јести ни еледећег дана изјутра. Још пре подне тога дана дипсадо је, и то од „гронице". Кад сам видео да ми је свињче од те бодести липсадо, истерам остала четири грла, која су у истом свињцу била, на поље, али приметим, да су и ова четири добида иету болест. Знаци ове бодести следећи су : оболело грдо увлачи ноге год-а-се, њушку спусти на земљу, неће да једе ни мадо, или врло мало, а при ходу непрестано посрћу. Кад сам ове знаке и код остадих мојих свиња видео, а ја једно по једно стрпам у каду па на бунар, и дотле сам ладну воду на њих сипао, док је свако свињче толико у води лежало, да су му ее И8 воде само глава и уши видеде. Сад сам увео два момка и трљасмо поједина грла оном ладном кроз једно четврт сата, а после тога остависмо га још по четврт сата да у води лежи. За-

К У Р с Дукат . . . . : 5 63 Наполеон .... 9.4б 6 До Срц. лутр. 3% лозови 34.—

ДНЕВНИК КАЛЕНДАР Понедељак Православни : 21 Апост. Тадлја Катодички • 2. ЈеФрем Сунце излази у 5 с. 7 Сунце залази у 6 с, 24 Мена месеца пос. четврт. 7 Дан је с почетка 14 Ј / 4 сати а 'ноћ 9®/ али до краја овог месеца дан окраћа за I 1 / мин, а за толико и ноћ одужа. <—>

Фијакериско таксе Но вароши дању : за четврт сата 1 динар, за пола сата 1 и по динар. за 3 четврти сата 2, ва цео сат 2 и по динара. Ноћу двогуба цена. Дс станица железничке и парабродске, и обратно, за четврт сата I динар. За сваки чстврт сата више по пола динара. У Топчидер и натраг 6 динара задржавајући се 2 сата од поласка до повратка. За сваки четврт сата више по пола динара. За свавбе 10 дан. за 4 сата Но*у до железнич. и ларабродске станице и обратно за сваки сат по 3 динара Но*у у топчидер и винограде 4 динара на сат. НоЂу се рачуна од 1 Маја до 1 Октомбра од 8 сати у вече до 4 сата у Јутру, а од 1 Октомбра до 1 Маја од 7 сати у вече до 6 сати у јутру. Цена је за возидбУ иста макар се и више њих возидо. За већи и мањи пртљаг по пода динара од комада.

ТАКСА 8 А А М А Л Е За тежину до 60 кила од параброда до: дању но'1

кола на станици .... Хотел „Крагујевац" . . . Хотел ,,Национада" . . . „Гранд-Хотела", „Круве", „Краља", ,,Грч. Краљице" „Русије", ,.3лат Анђеда' 1 ,Касине", „Париза". ,,Валкана'', „Руске Круне", Топа", „Злат Прага" . До „Венеције -1 „Боене" „Лимана" „Европе" . . до г Жиров. Венца", . . до „Велике Пиваре" . . до Р Тобџиске пијаце" . .

0.50 0.60 п. 0.60 0.80 , 0.80 1.— „

1.30

1.25 1.50 0-80 1-30 1 — 1-30 1-25 1-50 1-50 1-80

Поштанскв упутнице. До 500 динара поштанском упутницом, ■». 150 цутем телеграФа код већих пошта. До 200 динара поштанском, а 100 динар I тедегра®. упутницом код нањих пошта.

Ред примања по министарству Министар унутр. дела: сваки дан пре подне од 12—1 часа пре подне. Мин. иностр. дела: четвртком од 11—1 ч пре подне. Министар војни сваког дана од 11—12 ч. сем недеље и празника. Мин. цравде: сваког дана од 9 и по часа до подне. Мин. Гра^евиие: сважи дан од 11—12 ч. пре подне. Мин цросв. и цркв. деда петком од 1[ до 12 часа пре подне. Мин. привреде, понедеоником, уторнаком четвртком и петком од 11 -с пре подне до 1 по подне. Министар Финанеије уторником и петком од 10 — 12 пре подне.

Дописне карте за Србију Просте стају 5 п. д. а с плаћеиин одговором 10. ц. д. за међународну цреписку у 10. п. д. и 20

Такса ва жвлелничке носаче 0д излаза до отправништва лртљага за пр тљаг или ва ручне ствари до чекаонице и железничких кола, или само из чекаонице до желез.- кола 5 пар* дин. од комада. Од излаза до отправништва за нртљаге преко 25 кила по 30 п. д. од комада. Путначки пртљаг од издаза или ручни петљаг од истог, 15 п. д. но комаду. Од места издавања до места вожње за путнички пртљаг нреко 25 кила 35 п. дин по комада.

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА отворена је сваки даа од 8 до 12 сати пре подне. ТАКСА ЗА ВСДОНОШЕ Савамалски кварт до чесме спрам министарства грађевина 25 п. д. Савамала и сваки одсек на вису, варошки и теразиски кварт, запад. врачар, варош капија по 40 пр. диварски. Остале улице по 50 п, д.

До приватних кућа и обратно За аварт савамалски . . Т— 1*40 „ „ „ варошки . . • 1'— Т50 " „ „ теравиеки . . Т25 Т50 „ „ „ дорћодски . . Т40 Т80 , „ „ врачарски . . 1-60 2-— „ „ „ палилудски . . Т60 2'— „ Н>ћ се рачуна од Октобра, до Марта од 6 с. у вече до 7. с. у јутру.

ТАКСА ЗА СЕЧЕЊЕ ШУМЕ ОПШТИИ СКЕ И ОПШТЕ НАРОДНЕ Велико дрво родне горе . . . 12-63 ди: Средње „ „ „ . . . 8*42 „ Дрво за обичну греду . . . Т27 „ Рог, метак, баскчја .... 0 43 „ Велико дрво неродне горе . . 3'37 ,, Средње дрво неродве горе . . 211 Рог, метак, баскија .... 0 21 Мечија леска велика .... 42.10 д Мала лескс не сме се сећи Пруће од 100 ком. ва продају 0-43 Д. Велико дрво има пречпик 63 сантимет Средње дрво има пречник 32 сан. Обична креда иаа пречник 72 саи.

СТАЊЕ В0ДЕ За последња 24 сата од 6—7 ов месеца опала је вода са 0 сантиметара. колика Је вода 226 2-22

6 Августа 7

пролаз испод ћуцриј. 11.74 11-78

ским базарима, играле на баловима, упуштале се у интимне односе — у кратко, чиниле све што само могу мудре кћери да чине — али, све за бадава. \ — Како се лепо носи г. Симсон ! шапутала је Матилда Маплесонова својој сестри Јулији. — Заиста, врло еленгантно, одговори Јулија. Г. Симсон носио је црни канут на струк са сомотском јаком и зарукављем. — Па бродица! рече г-ђа Јула. — Дивна! одговори сестра; а коса ! А та коса је ђаволски личила на вештачку, каква се обично виђа на главама нарумењених лутака у власуљарским излозима, и била је заиста вештачка, а брадица је почињала од зулува и ишла на ниже до испод браде да сакрије нантлику о којој се држала лажна коса. Слуга се појави нрви пут и новонреврнутом црном каиуту свога госнодара и јави да јеручак на столу. Гоепода одведоше госпође свечано у трнезарију,ту им преставише г. Типса. Типс се ноклони свима новим укућанима неколико пута отприлике онако спретно, као што се клањају лутке на холандеким сатовима или вергловима, а за тим седе брзо на дно стола, веома задовољан што се могао да заклони иза чорбалука.

— Пружи чорбу г-ђи Маплесоновици драги мој, рече г-ђа Типсовица. Она му је у друштву увек говорила „драги мој." Типсу се јела риба и похита даучини што му је било заповеђено, у тој журби начини мало језеро ма застирачу и покри га брзо чашом да не спази жена. За чорбом дође риба. Г-1)ица Јула замоли за једно мало иарченце, а њена мати рече г. Калтону како Јула једе за чудо мало. И остали замолише за врло мало, у осталом неби им ништа помогло и да су искали много. — Драги мој, рече г-ђа Тинсовица, пошто је сваки добио по парченце, шта би ти хтео ? Ово питање било је пропраћено погледом из кога је он требао да разуме да не сме рибе да иште, јер је остало још врло мало. Али је Типс мислио да се тај поглед односи на онојезеро на застирачу, па с тога не слутећи ништа. одговори, ја молим за мало рибе. — Рибе, велиш, драги мој ? упита га г-ђа Типсовица са пооштреним погледом. — Да, мила моја, одговори овај безбожник, а на лнцу му се огледала неонисана глад. Госпођи Типсовици ударише готово сузе на очи кад пружи и последње парченце рибе „своме обешењаку" — тако га је у себи назвала том приликом. Џеме, рече она одмах за тим, одиеси твоме господару ову чинију и уклони нож испред

њега. Ово беше добро смишљена освета, јер Типс није могао да једе рибу без ножа. Прину ђен је био, дакле, да виљушком и парчетом кор. од леба лови рибу по тањиру, што му је свак. седамнаести пут испадало за руком. — Џеме, нромени тањире, повичег-ђа Типсовица. После Типсовог трећег или четврто срећног лова, — и Тинсовог тањира нестаде бр зо као муње. — Парче леба, Џеме, новика несретни го сподар, гладан као и ире, али г-ђа Тинсовица зн новеди Џему да донесе месо, а за тим је тр;; жила од њега непрестано час ово, час оно, тако да није имао кад донети парче леба своме гоеподару. Хиксу се учини да су за ову прилик} веома згоднн стихови из Дон Жуана и иоче да цитира : „Ова земља нема крава, ни волова, А.та доста коза, оваца, овнова. При весељу каквом, где се људи стеку, Ту на ражњу месо к'о дивл.аци неку". — Баш је неотесан, мишљаше у себи г-ђа Тинсовица. (НАСТАВИКК СИ) —чао«-