Male novine

Овде иак јавио протестуЈОмо против овако недозвољенога књижевнога пљачкања. СМЕСИЦЕ — Куд се девају чиоде? Највека Фабрика за чиоде је у Бирмингену, у Енгдеекој, јер се ту дневно на 37 милијуна чиода начине. Остале Фабрике у Енглеској чине укуино тек 19 милијупа дневно. Само сама Енглеска производи дневно, на 56 милијона чиода. У Француској се производи око 20 милијуна комади, у Немачкој и осталим државама заједно око 10 милијуна днево, тако, да серачуна на Европу дневна производња око 86 милијуна комада. — Кад оваки број видимо и нехотице се морамо запитати Па куд се девају те чиоде ? Та најмање их се сломију, нокваре иди отупе; највише их се дакле погуби. Нема ти у кући тако малене ствари да се толико употребљују као чиоде. Та ко би се сагињао још за сваку чиоду, да је нађе и подигне ? Евроиа броји 240 милијуна становника; требало би дакле да сваки трећи човек дневно но једну чноду изгуби, аа да се дневна ироизводња од 86 милијуна на комади покријс. А тај губигак чјјода износи дневно на 25.000 динара.^— Чиоде се много брже Фабрикују него што ми и номишљамо, јер су дотичне справе веома усавршвне. Оне Секу жицу одмах у онредељене дужине, мећу свакој главицу, заоштре је, полирају, сортирају и слажу ио реду у хартије. Човек чисто да рекне за те машине да су живе, када види како то редом; лено и смишљено раде. Стогодишњица мађарског позоришта. 25. Октобра биће сто година, како је у Будиму први нут приказивана мађарска весела игра „Илазхази" од Шимаја. Тај ће се дан прославити у Будггму и Пешти давањем истога комада уз драматски нролог Варађа и мале драме Јокаја. Три жељезничке несређе у једноме дану, догодиле се 2. ов. м. На на станици Танц-ЕнценсдорФ иекочила су из шина два валона теретнога влака — жртава није било. Истога даиа по подне у етаници Диселдор® искочио је из шнна брзи влак. Влак се сударио с другом локомогивом. Оба су воза смрвљена. Двоје су тешко, а двоје . ако рањених. Трећа је несрећа била судар ме$у станицама Монжоа и Калтерхерберга између два нутничка влака. — Четноро мртвих, а оеам њих рањено.

— Мухамеданна доктор. Прва мухамеданка добила је докторску диплому. Вове ее Кутлојаров Ханум. Родом је из Крима, а у Одееи је свршила медицину, где је сјајно положила испите. Државна власт дозволила јој лечнжчку праксу — Принц Уедски. Инглиски листови доносе једну скорашњу авантуру младога принца Ђорћа Уелског, унука краљице Викторије. Принц је сада у Канади. Једнога се вечера шетао са својим нријатељима по улицама Монреала. Од једном их нападе чета издрпаних људи, тражећи од њих новаца. Принц и његови пратиоци нису им хтела дати, а кад су се нападачи почели спремати да навале, нападнути сами пређу у напад. Петорицу њих су за кратко време неке натерали у бежање, а неке онеспособили за борбу. Принц је сам тројицу свладао. Шести видећи како ће и он нроћи, нође на полицију, иријави да су га нринц и другови му напали, те ови буду у нркос свима њиховим уверавањима, ухапшени. Док се показало ко су, дотле је њихов тужилац мудро и опрезио потражио — маглу! Јтг, ТЕЛЕГРАМИ 6. сеитембра. Иетроград Татишчев попео је штампати у „Новоје Времје" утиске из свога пута по Бугарској. Верлин. „Рахјсанцајг." објавио је депешу немачког комесара у Афрпци, у којој се поричу све новости, као да је немачки комесар у Багамоји допустио трговину с робљем. Софија. Услед поплаве између Херманли и Једрена прекинут је саобраћај на линији Цариград СоФија. Бреслава. Цар Фрања Јосиф приспео је амо у један сахат; посетио је царицу Августу Викторију и вратио се у три часа за Роншток, где у 4 х / 2 часова приспе, жарко дочекан од народа. Цар Виљем, у аустриској униФорми, чекао га је на железннчкој станици. Владаоцп еу се поздравили срдачно; тако исто и први сас-

танак канцелара Капривија и Калнокија био је врло срдачан. Цареви су се одвезли у колима, запрегнутим с 4 коња, у дворац; уз пут их је свет бурно иоздрављао. Саксонски краљ, који је већ одсео у дворцу Боеншен, посетио јецара | Франу, а овај му је одмах враI тио визиту. I Масуа, Колера јеиочеламорити ! међу племенима што су под талијан! скомзаштнтом.Војска иЈевропљани још су се очували здрави. Пре| дузете су све нужне мере. Веч. Једно петроградско писмо политичке коресподенцнје вели да је цео свет предвидео какав Ке бити ресулат избора у Бугарској, и да то неће ни у чему променити бугарско питање. Српски посланнк, г. Снмић , одлази данас за Београд породичним пословима. — Српски министар правде, др. Ђорћевић, приспео је амо путујући за Мехадију. Једна депеша „Нај. Винер Тагблата" јавља $а су у Лнсабону били нови нереди. Републикански покрет добива све више земљишта. Роншток. Царевп Фрања Јосиф и Виљем оставили јут]>ос рано, замак и одјахали на маневре. Калноки и Каприви остадоше у Ааусдорфу. Цариград. Колера се појавила у Алепу. Наређен је десетодневни карантин за оне који долаее нз залива Искендерског. I Мадрид. Ухапшена су два лица! на које је пала сумња да су хтели да потпале Алхамбру. -■ ПРЕПИСКА УРЕДНИШТВА. Ј. Борд, Овде. Онакве ствари нису аа јавност. Новине ту ништа не би помогле, еамо би ск даље чула брука и срамота. Ако такве нојаве доиета осуђујете и ако сте истински у шлн у траг тој гадној „Банаћанки од својих 40 година" која „тргује људскнм месом," вреба и упропашћује младе девојке без надзора онда идите у полицију и ту исиричасте шта знате. Али ви се жалите и на дотична члана. Док и љега сумњичите да је имао удела у тој нрљавој трговини. Биће да нретерујете али ако баш тако мислите достнћете ствар његовом

предпостављеном, а ако вам ,|е и то иезгодио, кдите којој вишој власти. Ваљда 1,е се на!,и кога у Београду коме верујете и у кога би се могли поуздати. Ми новинари ту не можемо ништа помоћи. ШАЛА И ЗАБАВА Испио туђу каву, па ни мукајет. — У Турекој је врло строг закон прсма јексичавој храни и пиКу. У вароши Бр. у1 ( е у најживл.у кавану једаи младик, приђе пеком позианику и рече му: Види еамо, како Ку иешгги ненред оног госта каву, ма да га и не познајем, а да га. тиме опет не увредим. Што рече, то и учини. Ирнстуни оном трећем госту шантајући му рече : Господине; Дозволите ми да вашу каву иаиијем. Ја сам тајни пблицај што прегледам но пијаци и гостијоницама јело и пиће, пак с тога не носнм упиворме, да ме не би познале каФеџије и разуме се, да би мени онда увек давали најчиствде пиће. — Овако ћу ее тек на гостинској Вашој каФИ мо ||И уверити, да ли је чиста или кварена. = Гост са највећом услужношћу пружи споју шо.љу каФе названом иолицајцу; овај је нспије и рече озбиљно: А, врло је добра, нема никаквих нпсодљивих додатака; и са „слуга сам нонизан" — оде из каФане. Ова шала већ ее неби могла у Београду извести јер се наших полицајаца не тиче, шта пили гости да пили.

II. Лутрија друштва Св. Сзве. Псшто је тако мало срећака раенро дано, да се не иокривају ни згодитци у вредности близу 13.000 динара, и пошто јс већина пододбора и новереника друштвених нредложида: да ее извлачење ове лутрије оддожи; то је управа данас оддучила: да се извлачење друге лутријс друштва Св. Саве одаожн до Митрова-дне. ове године тако, да се тога дана пеодлпжпо мора извуКи. Јављајући ову одлуку своју како кунцима срећака, тако и свима нододборима и иове])еницима својим, као и нродавцима срећака, — уирава моли све друштвене пододборе, новеренике и остале пријатеље друштва, да јој јаве: колики бијош број ерећака могли у својој околини продати, те да им се толико ради распродаје и ношље ДССбр. ТЗб. 25. августа 1890. Београд. Председадк Друштва Св. Саве Свет. Николајевић. Благајник Аидра Ђорђевић.

ЗВЕР-ЧОВЕК Г0МАН Емила Боле ПРЕВОД с ФРАНЦУСКОГ

(83)

Ту је било душе, тајанствености Фабриике, ту је било оио што се при ковању случајно улије у метал, нешто што радникова рука даде својој изради: особност, живот машИне. Еле, Жак је волео Лизону која је брзо иолазила и заустављала се, као добар и послушан коњ; волео је, јер му је осим његове плате доносила доходка, награде за ложење. Она је иснаравала тако добро, да се одиста на њој могло уштедити доста угља. Он јој је само то замерао, што је морала и сувише да се маже: њени цилиндрн, нарочито, ждерали су необично много маза, била је увек гладна, прави несит. Узалуд

се он трудно да је умери. Она одмах еустане, тако јој беше ћуд. Он је најзад прегорео, навикао се да јој зајажује ту прожрљиву страст, исто онако као кад човек гледа кроз прсте некому за једну ману, ако је у другим добрим особинама чврст. Он је често као у шали, говорио своме ложачу, да његова машина хоће да се често маже и глацка, као год што чине лепе жене. Док се ватра у пећи разгоревала и док се Лизона мало по мало спремала, Жак је обилазио око ње, загледао је свако парче њено, тражио је узрок — за што је јутрос потрошила витне маза него обично. Н није ништа опазио; она беше светла и миста, тако чиста како већ може бити у рукама пажлшва машиниста. Он је њу непрестано брисао, гладио; нарочито кад дође па кад се почну брисати и остале металне животиње што се диме после дуга пута, он је својски нстрл>а, док је још врућа, док се лакше могу обрисатн ирљотине и гар. Он њу није никад гурао, гледао је да јој очува правилан ход, чувао се да не задоцни како после не би морао с њом јурити и брзати. Он и његова машина врншли су тако уредно свој посао, да се он за све четири године није на њу иожалио; није

се ни Једном приЈавио у депоу, да потражи за њу какву оправку, као друти машинисти, којп су лен.ивцн и пијанице, па се једнако свађају са својим ман;пнама. Али га је сад мало једило што је потрошила много маза; тај је јед био некако нејасан, а дубо];, незна да га је икад дотле осетио. То уираво беше више брига, неиоверење; чпсто је почео сумњати у своју машину, па је х г 1'ео да се увери, да ли га неће уз нут изневерити. Некеа не беше нигде; једва у зло доба дође и он. Жаку би врло криво кад га видс како заплеће језиком, јер беше доручковао с некаким његовим пријатељем. Њих двцјица слагали су сс обично врло добро, као л>уди кој ' н одавно Другују, који тако другујући ирелазе читаву железнпчку линију с краја до на крај, стојећи ј - едан уз другога, ћутећи, здружени једним истим послом и једним истим опасностима. И ако је био млађи за десет година и више, машинист је ипак родитељски поступао са својим ложачем, заклањао ј 'е његове маие, пуштао га да одспавакоји сахат, кад јебио одвише пијан. (нАСТАВИЋЕ Се).