Male novine

вих гфидика тхостати кључ за разрешсње данашњег загонетиог стан,а. Па кад је већ тако зар није Нраво да сазнамо у чему се уираво то иитање г'астоји ? Свс што се о њему до сада моГЈШ рећн са стране ирава и правице, све нгто се могло истаКи у зашТИту и цриватног и јавног морала, и човечанских осећаја, све је то рсчено, све је то истакнуто, и краљеваје мати насвима тима пољима одлучну битку задобила. Данас дакле остаје само да се изнађе нолитични разлог, пошто другог не може бити, који после свега тога, и иосле решења скупштнне, односе између матере и €ина оставља неуређене. Коме год ледаи на срцу сталност и правилан развој политичног живота у овој земљи, тај не би могао тражити лека данашн.ој замршеној ситуацијн, нн у томе што би се оба краљева родитеља из земље удалили, ни у томешто бн се на, ничим неоиравдани, захтев једнога од њих другоме забраннло да се са сином састаје, јер мимо тога што би ирва мера у данашњим прилпкама, носила на себи боју антидинастшше радње, и забуну у земљи само увећала, краљ је Милан сам скупб платио прво намесништво да би се смело дозволнти да и краљ Александер плати ово друго. А друга би мера ставила сина у положај да суди о својим родитељима, што би у његовом добу живота повредило оне чедне осећаје, на којима се доцније сви остали илеменитн осећ ај е развиј ају. Али ако ни једно ни друго од овога двога не би требало да се уради, наиротив требало би без одлагања и безусловно створити ситуацију, у којој краљеви родитељи нити би могли нити би имали потребе да утичу на иолитички рад у земљи. — За краљеву матер то је готова -ствар, понјто сс она и онако иикад у нолитику није мсшала. Сва гпмнастнчарења нолузваничне стилистике немогу овај Факт ни у колико да поремете, — А за краља Милана и ако би то можда ишло мало теже, опет ни он сам не може порнцатн да је било разлога његовом одстунању са престола, и да би ти исти разлози и данас учиннли да би сви његови нокушајн за понравку стање само погоршали, па може бити и до саме катастроФе довели. Све то, чини нам сс, не бн било тешко пости1 )и, кад би се јасно и отворено ирогово])и.то, јер су ту доиста ирави иитереси и земље и престола и њима се сваки мора нокорнти. С друге опет стране требало бп умирити решителном и патриотском радњом и зебње краљевих родИтеља п разбити еваку забуну у земљи, али, признајемо, то је немогуће постићи ни са претњама краљевим родитељнма, ни са раздавањем нароДу државног оружја коде- свака уредна влада мора ипиово да одузме и тиме земљу можда немирима да излаже, ни са попуштањем у

питаљима, којима се устав и закон газе. Ако желимо искрено да вежемо краља Александра за будућност ове земље, ми морамо пристати и да вежемо будућност њену за његову судбину, и ако би то тако у истини било, онда васпитање краљево неби смело бити оставл>ено ни каквом мртвом наређењу устава, ни каквом случају, а најмање би оно сиело бити жртвовање Фаталној равнотежи неоправданих интереса. •* * * ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Збор. По одлуци збора бооградских клиаача, привремена управа београд. клиз. друштва слиива на Нову Годину збор чланова иоменутога друштва. Збор ће се држати у гоотионици код „Хајдук Вељка" у 9 часова нре нодне. Дневнн ред је: Извешгај иривремене унраво о досадањом раду, бцрање сталне унраве и нојединих предлози. * Пажња. Свраћамо иажњу штованн читатеља на чланак „Данашњи положај " који доносимо у овом броју. Чланак је ирипослан уредпиштву, и ми смо га драговолшо штамггали, ма да у шему има неких места с којима се не би могли сложити. Оваке оцене прилика увек су корисно, на ма и не биле у свему тачне и исправне. Вреди чути гласе ко.ји долазе из дубока ни каквом страшћу не помућена увереља, па ма дотично суђење и ие било строго нравилно. Данас људи, па ако допустите чак и државници, тако много говоре и иишу оно што ни сами нитп верују нити мисле, да је збиља ретка драгоценост, кад наиђете на уверење изложено онако, како је у уму истин ски зачођено, и у срцу истински никло, па ма то и не било у свему правилно. Довољно је да човек доји ста онако мисли и верује, као што говори, а да ли је то његово посматрање баш у свему тачно и истннито, то имају да нроцене доцније прилике * доцнији догађаји. С тих разлога, мн сматрамо горњи чланак као интересну сувремену иојаву, којој радо дајомо израза кроз наш орган. Трошарина. Мудра народна изрека вели : „Да од невешта и гора нлаче." Можда нигде та иаметна изрека није толико нотврђена као у Београду ири ликом увођења општинске трошарнне. Београду треба калдрма, треба му осветлеше, треба му водовод; троба му свс оно, што имају и остале напредие светско вароши. То је неоспоран Факт, и против тога неће уста,јати нико паметан. Тако исго неоспоран је Факт, да сви големи расходи потребни за остварење н иодмир.ењо ових нроких потреба нрестоничких, не могу пасти из ноба, већ нх морамо спрсмити, и дати ми српски грађани, а нарочтгго ми становници престоницс. Али, као год што.је то истина, тако је исто исгина и фво: 1. Да се ради киле меса ие мора клати цео во — или, да се ради тековнне од 50—100 или 200 динара не смо жртвовати оно што кошта 2, 3 и 5 пута толнко: 2. Да се ради лепе калдрме и доброг осветлења не &ме доиустити да со Београд расели, да из његл утече сва велика трговина. да се од ирестоћицс цаправи пакао ког сс кдоцси од кога беже свн који могу утећи ; 3. Да се мора водиги рачун, шта ћо радити опи београђани, које за ову варош веже њина служба, њина

трговина или занат, дакле људи, који не могу да напусте Београд, људп којимауелед трошарине требамесечно бар још једна трећина нлате (или »араде), онолико колико су имали до сад, а међутим њина нлата (или приходи) остају ка и били до сада!... Да, да, шга да раде ови људи ? Да откину од својих уста? Та они су то откидали п до сад; више се Нема шта ни одкинути ни уштедити ! — Па шта онда ? — Можда нож за нојас и револвер у џвп па у шуму да отимају? —■ — Не, не, има нешто комотније и лакше. То је стара добро позната нолициска уцена. Ти си грађанин; имаш посла с влашћу; мораш у полицију, мораш пред суд, мораш писару, мораш попи, мораш учи, мораш контролеру, мораш извршитељу једном речи, мораш свима што се иазвали вдаст. А кад су то Људи гладни. кад суто људи од којих тражиш млого а не дајеш им да могу иоштено живети, онда ће они роде мој поштено да те иљачкају, да те глобе, да ти на фини начнн отимају и буди уверен опроетиће им и Бог и људи. Ето чему ће нае довести дадашња београдска. трошарпна, а све то није морало бити, за све то могао со наћи бољи и нодеснији начии, али, за овај носао ваљало је узети и друге спрем није и иоДесније људе—... ... Но Све су ово дугачка и тешка нитања на која ћемо се од сада иочешће повраћаги. За сада ]>ећсмо само толико : Београду треба и калдрма и осветљење и водоводи Јп све остало, али нодмирити му ове нотребе на овај начин као што се оне подмирују данас овом трошарином, значн убити човеку досадну муву на челу измахнутим ушником од секире. Добро завитлаи ушник јамачно ћо убити ууву, али је голсмо нитање шта ли ке бити од чела на коме је мува ? * Са „велике игранке". — Дунавско коло јахача „кнез Михаило" приредило је 26-ог ов. мео. своју ирву друштвону забаву коју су многи нссгрпљнво очекивали, па полажући у вреднсћу и заузимљивост ириређивачкога одбора нредвиђаху у нанрод сјајан успех. Наш је лист био један између оних, што сс у нади нису прсваршш, јер јо велика игранка „дунавскога кола" исиала на оиште задовол>ство свију њених многобројнпх носетнлаца, а ми се похвално о њој без иретериваља, а са позданошћу можомо изразити. Још са врата пзненадио нас је рсд у гардероби, која беше тако ограђена. да је сваки могао изолован од непријатности и гурања предатн своје ствари, ■— и у таквом истом реду натраг их добити. У еали је вредни одбор с пуно нредусретљивоети и љубазности дочекивао, нудећи дамо обилним букетима и елегантно украшеним редом игара. ДворЈану смо задоволшо посма трали. Она беше ваљано, непретрнано алн са ,иуно укуса и зиачаја докорисана. У иојединим груиама оличавао сојасно узвишени задатак свих „кола јахача" — сјмјни окдоии, мачеви, штитови и копља, према ; ваљаном осветлењу бацала су сјајно одссво што је у свакоме посетноцу ове игранкс будило сећањо на славна делл наших кнтешких нредака п уливало наду на бољу и сјајнију будућност. У другим групама оличеца је била вештнна јахања, та друга иоловина узвишоне задаће. „дунавскога кода". У зачељу беше поред слике највишега заштитника свих кола јахача краља Албксандра, краља оца и краљице мајко и сдика духовнога натро и". свију кола јахача неумрлог кнеза Михаила. Све је ово чинило да сваки посетилац ове сјајнс игранке, набрзо увиди, да се налази у кругу здруже-

них пријатеља, одушевљених једном мишљу: да не жалећи труда а спремНи на сва пожртвОвања раде на остварењу волике идеје неумрлога кнеза — на витешко нривредноме развиђу нашега народа. Одмах до сале беше нарочито одељење за даме нежније украшено троиеким зеленилом и букетима, где Иије било дозвољено пушпти. Наше је грађаиство овом нриликом иоказало да уме ценити све оно, што је добро и плененнто, јер носета беше многобројна. Одиста све оно пгго се може назвати цвотом нашега грађанства, наше на и стране интелегенцијо беше заступљена на овој забави у огромноме броју. Нсма сумње да се због овога на нрвом месту мора одати велика бдагодарност поштованпм госпођама и госнођицама „домаћицама" ове игранке, ј-Јр јс њин уплив био одиста благотворан. Још с почетка огледада се на свакоме веселост и рзсположење, сваки је уживао како у одабраним нашим играма, тако и у страним, између којих ћемо напоменути једну новину — сплет сграних игара тзв. „котиљон". Једна од најбол.их страна њених беше та, што је скопчана са занимљивошћу и шалом, а то баш и јесу услови неопходно нужни на да сваки буде весео, задовољан и распеложен. снаки се трудио да у овоме веселом и нееталнем сплету игара участвујс а ириређивачки одбор, уз помоћ вредних домаћица, старао се да одржава шт о бољи ред. Бољег нам доказа нетреба да је свакоме носетиоцу прва „велика нгранка" „дунавскога кола" остала у деиој и нријатној успомени него што је Факт да су се тек носде пет часова из јутра почеле поједипе породице разидазити кућама. До нет часова пз јутра остали суји сви присутни странци из дипломатских кругова, који задовол.ни овом игранкот изјавише иредседнику своја најсрдачнија честитања. Због великих издатака и поред многобројне и одабране носете добит није велика — у .осталом управи и не беше циљ добит, она је, као што дознајемо, срсћна шго је својом првом друштвсном забавом стекла нажњу и љубав најодличнијих кругова и заузела прво место међу свима до сада прнређеним великим игранасама. Уререни да ћо 26 доц. свима носетпоцима остаги у милој успомони, честитамо нскрено приређивачкоме одбору, желећи „дунавскоме колу" и у будуће сваку срећу и напредак у његовом узвншеном раду на нривредно-витешком развпћу нашега народа. ИЗ БЕДА СВЕТ — Аристократ директор циркуса. Барон Кунт, нресгавник старинске Данске породице, ностао Је директор циркуса, на то је бароиа побудила љубав ка сиорту. У осталом Фантасија баронова обећава добру снекудацију, јер је трупа његова састављена из најбољих јахача и врло добро назари у Копонхагсну. — Барон —■ директор сам иоказујо публици дресиране коње. —«►♦♦♦♦•<6ВИНА 5Е/1А И ЦРНА на мање и нише пј)одаје Павле К. УбавкиЂ 79, „крагујевачки друм."

КУПУЈЕ КУПОНЕ ОДСРП. ЛУТРИС. лозова бр- 10. но 3. дин. 10 пара дии. комад. Марко Бајмух сара® до Ајдук Вељка. 1010—5 Ж, Ш 24. шшшшмшкшшшшшшш