Male novine

приближуЈу тројном савезу. Сад ти гласови никога не узнемирују, јер су сасвим неосновани. „ВШив ^ио на Балканском полуострву обезбеђено је. То јест, све балканеке државе могу се слободно развијати у својим законитим границама, Њихову опстанку не прети опасност. Између Аустро-Угарске и Русије ниЈе учињена никаква подела СФере утицаја. На против, свака од тих држава врши свој утицај иа сав Балкански полуострв, а никако само на који део његов. „На жалост, на Балканском је полуострву увек било довољно политичара, који су на штету свога народа а у свом личном интересу заоштравали аустро-рускм антагонизам и из аустро-руског еупарништва извлачили користи за себе. Садашње је стање ствари за њих сасвим неповољно. Али они не губе приеуство духа. Зар то нису они што с таком упор» ношћу изазивају питање о српеком преетолонаслеђу, у очевидном циљу да створе нов повод аустро руском неспо разуму. „Али политичким интриганима није то доста. Они хоће сад још да створе земљиште аа неспоразум, упогребљујући ради тога сва срества. На при мер, приликом бављења црногореког кнеза у Петрограду они оуштају гласове о интригама Црне Горе против Србије; Петар Карађорђевић који живи у Женеви, обнародовао је пи™п д« г:е 1904.. глд. прастгаки јубилеј Карађорђева устанка а они у том гледају покушај да се епреми династички пре врат у Србији ит.д. За њих и њима подобне политичке интригане аустро-руск, зблмжење ни мало није повољно. Оно смета њиховим коварним пда новима и не даје им да обмањују и експлоатишу балж&нске народе. „Спораз^м е Аустро-Угарском ни мало и ни у чем не мења баланску политику Русије. Она ће ее кво и пре бринути о балканским народима и државама, које јеона и етворила и ослободила за независан и слободан

живот. Споразум с Аустро-Јгарском, закључен 1897. и учзршћен садашњим путовањем надвојводе Фрање Фердинанда, ддће Русији могућности да потпомаже мир и да чува балканске народе од жалосних по следица интрига разнихМијатовића, Ђорђевића и њима подобних, којима је циљ ц\ на Балканском полустрву одржавају вечите трзавице. „Тим витеаовима трзавица нека аустро - руски споразум послужи као добра ономена за будућност. Благотворне последице споразума пре свега ће се показати на Србији, арема којој су непријагељи садашњега стања поступали с нај гадниЈом неучтивошћу. Али осим тога, аустро-руски споразум сам је по себи велика снага, која има угицати и на општи праваа и развитак источног питања*.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Исвљавањи из Црна Горе. С Цетиња пишу бечкој „ИнФОрмацији", да исељавање из Црне Горе све више расте у еразмери с погоршањем материјалних погодаба земље. По свој Далмацији налазимо црногорске исељенике, који тамо зарађују себи издржање као надзориици или као проети радници. Раније су се многи Црногорца исељавали у Србију, где су у јужним крајевима налазили прибежишт«. 3 време Краља Милана српска се влада почела држати неповољно пра.ма тлм иааљзилцим'., . тим и забрањен им је улазак Онда се главна маса црногор* ских исељеника упутила у Италију, надајући се да ће тамо под покровитељетвом краљице наћи себи нову отаџбину. У почетку италијанске власти ниеу имале ништа против тих пресељеника, ади у последње време, кад је покрет узео вео ма широке размере, властн су нашле за нужно да предузму мере против навале иностранаца, који су долазили у земљу без икаквих срестава. Разуме се, то се није допадало Црногорцима, који су после брака кнегињице Јелене е краљем

Виктором Емануилом сматрали да имаЈуправо на италијанско земљиште, па су се обратили краљици Јелени с молбом да се она заузме за њих. Молба је остала без одговора и неки Цоногорци, којису остали без икаквих срестава и рада у Италији, били су гшслати у о таџбину. Такве су мере нзазвале у Црној Гори велико раздражење против италијанских власти. Црногорци су се опет почели иеељчвати у Маћедонију и Стару Србију. У околинм Призрена и Приштине сад има читави низ црногорских колонија. Тај исељенички покрет последица је Финансиског растрој ства земље. И покрај неоодноети земљишта Црне Горе, становништво кнежевине, познато еа својих малих по треба, могло би се исхранити да данци нису сувише тешки. Данци у Црној Гори ни мало не одговарају приходу са земаља. По закону, који је донет поеле рата, са сваког рала (око 1600 5св, метара) узима се 2 дин., без обзира на то да ли се та земља обрађује илм не, да ли је плодна или не. Тако су, ча пример, у околини Подгорице дивне земље, које вреде 1000 дин. раио, док у околини Цетиња та вредност једва достиже 20 аин. Међу тим и једне и друге земље плаћају 2 дин. пореза. Та неправда у по резивању, која, са свим природно утиче на сиромашно становништво, и јесте главни узрок исељавања Црногораца, Разни монополи онемогућавају ноггаздинства и становништва опада. Тамо нема наоодног пописа, али према броју становника разних градова можемо судити, да стачовчиштво у Црној Гори опада: с једне стране на то угиче исељавање које сваком годином расте. а с друге свејача смртност, благодарећи најужаснијој немаштини. У многим местима већ влада гладни тифус а пошто санитарна служба у Црној Гори још није организована, то је број жртава епидемије ужасно велики. Држава иде пропасти, благодарећи рђавој управи.

ИЗ БАЛКАНИЈЕ Ухап увн- У вс-зи с хапшењем тројице браће Константара, у Цариграду је ухапшен крилни ађутант султанов, Оаман паша, јер је откривена нова завера. Као саучесника означују и другог једног пашу у двору. Смањењв пдата. Како из Цариграда јављају, министареки савет је већ усвојио пре длог великог везира о смањивању плата чиновничких. Сразмерно ће се смањити оне плате, које износе више од хиљаду гроша, а исплата ће се вршити тачно

ИЗ БЕЛА СВЕТА Италијанска престона бесвда, којом ће се у скоро отворити оарламенат, нагласиће повољан међународни положај Игалије и њене искрене односе с осталим силама. О унутрашњим стварима у престоној беведи ће се објавити предлоза о судској реФорми, о разводу брака. о смањењу цене на со, о емањењу порезе на покретност и читав низ социјалних реФорама. Немачка царинска тариФа. У седници одбора за царинску тарифу од 1. о. м. нагласио је министар Позадовски поново о §. 12 , да влада при утврђењу тариФе није имала једнострани обзир на велепоседнике, као што тврде противнипи, већ целокупне привредне интересе држ ве. С погле • дом на изјаву Позад>вског. да привредни интереси играју у животу народа већ*-' улогу од политичких, преседник одбора КардоФ саопштио је, да је је дном имао подужи разговор с кнезом Бисмарком, који је изречно рекао, како је злокобно давањем прмвредних користи куповати политичке савезнике. Позадовски је >стао при свом мишљењу к као да данашњи државни покрај п.ијетега, који дугује Бисмарку, мора водити рачуна о веома измењеним привредним оаносима. Данас се свн светски парламенги у првом реду баве

МАМЈЕ НА ПРЕСТ0Л5 нехорцјекж рожаж жз жжвоха балкансжжх жарода ПО ЛИЧНИМ УОПОМЕНАМА И ЗАПИОИМА ГЛАВНИЈИХ ЛИЦА НАПИОАО К... А...) (132) 19. „ Ја сам мучепик"! (НАСТАВАК) — Рецимо краљевић полази пред ноћ у шетњу, ја примећујем да су вечери хладне и *а за дете треба увек понети топлији огртач, ако ће подуже остати на пољу. Ако је то краљица чула, она одмах издаје бони сасвим супротну наредбу и заповеда јој да оставл огртач, који је већ понела. Бона стоји у недоумици не знајући кога да послуша — мене или краљицу. Али крагица скаче.

трза бони огртач из руку, баца га на страну и наређује да води дете тако голишаво, примећујући како је глупо утопљавати децу, како је то противно свима правилима хигијене, како децу утопљавају само глупаци! И све ово краљица је кадра терати и држати дотле, док најзад дете озбиљно не назебе тако, да се чак разболи од назеба те мора у кревет лећи и лекарску помоћ употребити, Ово нарочито напомињем стога, што она у истини воли дете, воли га до лудила, па ипак јој је њен пркос према мени већи и јачи од љубави према детету. Штогод ја рекнем, штогод зажелим или наредим, све то краљица промени, или нареди да се ради сасвим супротно ономе како сам ја рекао.

Ако мени случајно излети реч да јв у соби сувише топло краљица ће се одмах стрести од зиме и наредити да се пећ што јаче наложи. Рекнем ли ја да је сувише хладно, она ће одмах наредити да се прозори отворе, „јер је та несносна врућина већ гуши"! Рекнем ли ја за неку ствар да јелепа она ће одмах наредити да се уклони. Рекнем ли за нешто да је без укуса она ће наредити да се све на ту Форму дотера. Стога што ја пушим, она је прогласила па јој ду ван уди (шкоди) и наредила је најстроже целој послузи, да нигде у двору не сме бити ни једне трунке дувана, а да се чак и цигара запали, о томе се није смело ни мислити. Ко хоће да пуши морао је ићи у двориште, у башту, или чак

на улицу. Скоро чигав месец дана дежурни официри нису смели у двору цигару запалити док најпоеле није силом околноети срушен овај драконски закон краљичин. Наравно, да сам ја стога морао издржати с њом страшне, бурне сцене, препуне суза, плача и љуге свађе. Све су ово ситнице. Али кад би ви знали колико се жучи овде просуло и колико сам горких и ужасних часова ја имао баш због оваких ситница !... А шта тек да рекнем о крупницама, шта да рекнем на пример о томе, када краљица на једном објави, да она није више подобна за брачни живот и да муж никад више не сме прећи прага њене ложнице!.. Преетрављен, џ се журно обраћам лекару и забринуто