Male novine

о привредним јпитањима, што доказује да су она од великог аначаја. Пошто је усвојен предлог Шаанов, да закон ступа у живЛ- најдаље 1. јануара 1901., дошло је у одбору до бурних призора. Кад Је преседник хтео ставити на гласање предлог посланика Милера да се скину с дневног реда предлози посланика Готхајна о анкетама, против чега је протестовао Готхајн, посланик Штатхаген умешао се и викао. Посланмк Сингер узвикнуо је: Диктатура ! Терор ! Преседник је довикнуо социјалистима нека га оптуже сабору. Међу тим је Милеров предлог одбијен. Уз општу ларму и вику, преседник КардоФ је дао оставку на преседништво. Италијански сенат Службени римски лист донео је кра љев указ, којим се постављају: за преседника сената Барака, а за потпреседника Каницаро, Финали, Канонико и Мезакано.

ТЕЛЕГРА^И (од 2. фебруара) Париз. „Лантерн" је донела вест, која треба још да се потврди, као да је закључен уговор о савезу између Русије и Кине. Уговор ће се објавити кроз осам дана. То је одговор на енглеско јапански уговор. Келн. „Келнске Новине" пишу: Супротности, које су се од неког времена показале између Русије и Енглеске, ни мало нису уклоњене енглескојапанским уговором, који би имао служити миру, но су још више заоштрене. Из Кине већ јављају, да се тамо воде даљи преговори с Русијом, позивајући се на тај уговор. Од ве ликога је ннтереса, како ће се Русија у овој втвари у будуће понашати, јер се Русија у свом продирању неће заалашити претњом у уговору о Манџурији. Лондон. „Централ Њус" доноси службени петроградски телеграм о закључењу руско кинеске конвенције о Манџурији. Уговор ће се у скоро обнародовати, али се тој де-

га пмтам шта је у истини. Он се смеје и вели да у истини нема апсолутно ничега. Међу тим, краљица остеје при своме и ја никад више не смем прећи праг њене собе!.. (Настави&е се)

КЗјГ ЧИТАЈТЕ врло занимљив оригинални подлистак МАМЈЕ НА ПРЕСТ0Л7 и врло занимљиви другм подлистак ТАЈНЕ ЈЕДНОГ ЦАРОВЛЊЛ могу се добити сви бројеви од почетка.

пеши ипак мало верује. Руско посланство изјављује, да о томе нема никаква извештаја. Трст. Ноћ је прошла намиру; по улицама саобраћај врло је жив. Главне тачке вароши посела је војска. Од рањених четворица су умрли. (3. фебруара) Трст. Јуче у подне скупила се велика маса светине, те је каменицама засипала куће, које нису иетакле знаке жалосги и спалила је неке зграде; војска је на изгреднике оборила ватру, те је њих 30 погинуло, а петорица рањено. У вече био је мир повраћен. Изборни суд усвојио је захтеве побуњених ложача; у метежу један је полициски орган погинуо, и знатан број рањен је. Влада је 1рогласила над Трстом ванредно стање, а према потреби укинуће и уставна права. Ли стови не излазе. БременхаФвн. Пруски принц Хенрих отпловио је јуче по подне у Њу-Јорк на броду Кронпринц Виљем.

Б10ГЈРДДСК111€Т1 Закон о народним школама. Као што се зна, о народним школама има два предлога посланички и вдадин. Јутрос су у Скупштини били оба преилога на цневном реду, и дуго се водила дебата о том, који предлог да се прими за предлог. Многи су говорници тражили дч се министров предлог одбаци као гори, а Љуба је Давидовић поред тога још рекао, да министар зна шта му ваља чинити кад рави са Скупштнном, која му предлоге одбацује. Скупштина је ре шила да дебатује о посланич ком предлогу, а министров је одбацила. Усл; д тога је минисхар просвете г. Ковачевић изјавио да ће дати оставку, покупио акта и изишао из скуоштинеке дворане. Отпутевао Јутрос је отпутовао на своју дужност ђене ралштабни пуковни г. Милош Васић, изванредни посланик на Цетињу. Отпутовао је преко Босне,

Исправка У јучерашњем подлиску, четврти стубац, трећи ред оздо, погрешно стоји „најљући човек овде појавио", а треба „најљући демон..." Пропутовао. Кнез бугарски пропутовао је синоћ експрес оријентом из СоФије за Беч, Нанзенова експедиција на северни под. То је прва пред става швајцарскеУраније, која се вечерас приређује у вели кој дворани на Булевару. Нарочиту свраћамо пажњу на ову изванредну представу, какву Београд још није видео. Говор г Љубе Живкови!ш. Очекивали смо с нестрпљењем да у „Малок Журналу" или у Шибалићевом „Народ, Листу" прочитамо цео говор новога погребног оратора, рачунајући да ће г. Живковић имати ку ражи да и у штампи отворено и неувијено рекне оно исто, што је у беседм јавно рекао, пред толиким људима. Међутим ево све ни до данас ова Жив ковићева орација још не иза ђе на бели свет. Да ли стога што је г. Живковић још нијз „дотерао за штампу" или стога, што још мерка достојно место где ће пред публику изручити тај свој бисер беседнички ?.. Изтина, судећи по једној белешци у „Малом Журналу," изгледа да г. Живковић чека некакву »ззсебну књигу а , да у њој штампа говор свој, али ми би све рекли, да ће ту бити бар по мало и онога другог разлога - да г. Живковић удешава и дотерује шта ће пуеткти у штампу. Јер друго је то говорити пред гомилом која једва чека да виче „ура" и, живео", а сасвим је друго нешто „труковати" црно на бело, за што после може да се одговара, па богме и у бајбок да се погоди. Зато ако. ако! Нека г. Љуба мало мућне шта ће од своје беседе пустити на јавност! А камо среће, да је мало више мућнуо и шта ће Јавно рећи. Не би сад сиромах „Дневник" морао накнадно давати исправке, како такој беседи није било мест.% на једном пограбу! РЛало загонетно?! Нашој читалачкој публиии познат је чувени париски лист Ј^е Тетра,

као што јој је познато и то, да одовуд од нас из Србије с тим листом имају везе наши радикали, које је тај лист често узимао у одбрану и понекад због њих оштро осуђивао стање у Србији. Сад наједаред у Тетрз-у излази чланак о К. Таушановићу, у коме са покојник црта да не може бити црње. Чак се истиче чија је лепота мамила муштерије, док је пок. Когта држао дуванџиницу, и напослетку се вели, да је осуђен на робнју за просту крађу и ФалсиФмкат и да је отуда изашао као морални и матаријални банкрот, Овде падају у очи две ствари. Да овако грубо говори један велики Француски лист, а Франпузи се славе као највећи каваљери и људи од укуса м такта; и друго, да овако говори о једном радикалу лист који је познат као бранилац радикала и који је с њима у вези, Ово је заиста мало загонетно, а чи мало лепо !... Положио испит. За чин активног пешадиског мајора положили су испит пешадиски капетан прве класе Петар Милошевић млађн и Лазар »елодедић; за чин активног пешадиског потпоручника пеш. наредници Аврам Петровић, Миљко Дабић и Светолик Тошић; за чин резервног пешадиског потпоручника резервни пеш. каплар-ђак Коста Д. Кумануди; и за чин резерног коњичког потпоручника резервни коњички наредник Владимир Г1. Стојановић. Одобрена женидба Одобрена је женидба у начелу: артил. капетану прве кл. Васи Божидаревићу и артилериском капетану друге класе Владиславу Аранђелковићу; а коначно: пеш капетану друге кл. Марку Миловановићу сг-цом Драгом, ћерком Танка Д. Дуцића, трг. из Неготина; и пеш. капетану друге кл. Глиши Перићу с г-цом Даринком, ћерком Милоша Милојевића трг. из Аранђеловца. Овај последњи се данас венчао.

дотицао; а сем тога, њено ми је понашање износило пред очи и све опасности, на које би човек морао наићи чам би «е приближио овој страсној богињи. Сретно сам савладао прзу ватру, којом ме је могла опржити; па је хладно запитам, по чем ми је указала тако велику част те ме је походила, Она ми је хтела показати., како ја дубоко уцвељена; па ми одговори са сузним оЧима: — Врло сам несретна, господине Има већ месец дана, како нигде немам мира од неког лудака, који ме осетно брука, У своме заносу издаје се за мога мужа! Једнако тврди, како ће пред судом доказати, да је човек, чије име носим, обичан отичар и варалица. (Настави&е се)

ПОДЛИСТАК

ШНЕ једног даровгал (Дневаик Госиодина Клода) —(210) Кобна сличност Мало сам се изненадио кад сам једног дана прочитао на посетници име извесне госпође, која ми се пријавила преко мога секретара; али сам се ипак пожурио да је што пре примим. По говору те госаође познавало се дд је родом из наших јужних крајева, а по свему свом изгледу могла се уврстити у необичне лепотице. Била је истинаудата само једном, али је, како ћемо ускоро видети, има ла у ствари два мужа. Ни узми

ни остави, права дворкиња. Могло јој бити до тридесет година; имала је црну густу и коврчаву косу, која јој је на плаво преливала. Као снег бело јој лице одсевало је као зрела брескра; велике јој очи с дугим трепавицама махом су биле упола затворене, како би што заносније изгледале; њене жу дне, меснате усне затварале су два реда лепих, белих и сјајних зуба. Свакоме је човеку морало јаче закуцати срце, чим спази ову дивну женску. Њзна љупка, заносна појава загрејала би, чинило ми се, и камено срце. Али сам ја ипак био на опрезу, чим сам спазио ову уплакаиу и растужену вилу. Довољно је било само њено име, па да се на мах сетим неког извештаја, који се ње!