Male novine
ТЕДЕФОН ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА ХЗв бЕОГРАД, НЕДЕЛзА 29. ДЕЦЕИВРА 1902. ГОД.
ТЕЛЕФСН УРЕДНИШТВА 22@
Ч*бНА ЛИСТУ За Србију: Iвдана 6 нес 3 мес, 18 днв. 9 дин. 4-50 д. Ша етр. земље: Гз»днна 6 мес. 3 мес. <40 лин. 20 дин. 10 дин, у злату. 4* Восну и Херцеговину: 1'аднна 6 мес. 3 мес 80 жруна 15 *р. 7-50 ШЕД.ВР.5П.Д.
ЦЕНА ОГЛАСИМА ПРВЈ СТРАЕ1 Цетит ред. . . 20 и, » ЧЕТВРТЛ ОТРЈША Петат ред . . . 10 и. д ВЕЋК ОГЛАСВ пв погодби Прилоодано од редаI д Рукописи се не враћају Стари број 10 и. див
БРО 356
КШМЕ 2ЕГПШ6
Дире*тор в вдасниж ПЕРА ТОДОРОВИЂ
1Е РЕТ1Т Ј00КМА1
ГОЛ- XVII
ПРИВИЛЕГОВАНА КДРОДНД БАНКД ЈКЈЕ^Јк ЛЕ»ЕЈ3^[ЈЕЖЕ СРБИЈЕ иеилаћиваће од 2-ог Јануара 1903. год. тридееет еедми каматни купон са евојих акција, свакк купон еа по Дин. 7*50 Суме од 10* — дин. на више иеплаћиваћг златом. Купоне ваља подноеити на иеплату баннином одељењу за вајмове на залоге и оетаве е^ спискоМ ј у коме ће они бити по реду изложенв к који подноеилац треба да потпипте. Спиексве издаје речено одељење бееплатно Акционари из унутрашњоети могу их наплатити и код својих новчаних завода. 9 2-ог Јануара 1903 год. застарева каматни купон бр. 27. са акција банчиних. Од тога дана ова Ј купон више не важи и Банка га неће исплаћивати г ЗА САЛАТУ Ородаје ГЛИШД Г. ДНДРЕЈЕВИЂ Н БРДТ Варош-Капија — Београд
Ородавцима у унутрешњости Молимо св е наше продавце з унутрашњости, да до 5. јануара закључно пошљу новац, јбрачун и непро дате бројеве а месец дец ембар. Јер ко то ое учини, ли ст ће му се одмах )буставити а дуг судским путем гражити. Админ. ,,М. Н.
и
Бр. 23188. 20. Декембра 1902 год.
тт ШОДЕЕ БАНКЕ-
▼ А
П ОДАЈА ВИНА У КАФАНИ ,,ВЕЛИ ОРАО' — ВРАЧАР Пошто сам ове године већу количину грожђа цедио а имадем доста и старог вина бела емедеревска и црна прокупачкл то Ку ва наступајуће праввике иродавати по спуштеној ценв: 1 литар стара бела емедеревска 70 п. „ стара црва прокупачка 70 п. , , нова црна прокупачка 60 п. Чисте комовице старе од 20 гради од моје вомине 1 60 п Чисте шљивовице ст 1.20 п. Моли поштоване потрошаче да се сами увере о чистом природном вмну. Споштовањем Нетар Јовановић каФеџија код ,Белог Орла" на Врачару
▼ А
V А
1АЛЕ НОВИНЕ Примају огласе по најумеренијој пени.
ДУШМАНИ СЛОБОДЕ . Внзд« смо високо цечила слободну јавну реч, и ево већ више од тридесет година, како с одушевљењем и преданошћу без измене служимо битним интересима њеним. И како је жалосно искуство, које смо стекли у тако дугој и неуморној служби. Оно казује, да су слободној јавној речи готово увек више јада и квара наносили они, који се истичу као браниоца и при« јатељи њени, но они, које обично бележимо као ненријатеље њене. У истини, слободна штампа у Србији никад није ни имала истинских и страсеих непријатеља својих. Ова је имала својих противника, али и они су то постајали пре из нужде и практичне потребе државне, но из начела и по убеђењу. Готово све мере које су код нас предузимане против слободне штампе, све реакције у томе правцу и сви они жалосни скокови са бољега на горе, из слободе у стегу готово увек бивали су само по л>утој нужди и увек су их изазивале необуздане злоупотребе јавне речи баш с оне стране, која се највише истицала као бранилац слободне штампе. То је једно жалосно искуствоизтридесетогодишње прак-
се и прошлости. А има их још и више. Једно од њих и ово је: Наша слободна јавна реч учинила је много квара, а врло мало или нимало добра овој земљи. Наша слободнз штампа стварала је многе пометње и забуне у народу. а ретко кад је спречила какву крупну злоупотребу, или помогла да се пресече какво зло, или унела светлост и разбистрила појмове народу у каквом тешком и збуњеном часу. Наравно, за то није крива сама слободна штампа у суштини својој, али за то су у толико кривљи они, који су у нашем новинарству предсгављали ту слободну штампу и руковали њоме. Лепо је и поносно бити поборник слободе, али то онда треба бити у истини, на делу а не само на празним речима. А истински поборници слободе истински љубе слободу и с тога је увек држе на висини и никад не граде од ње жалосну слушкињу и прљаву потркушу својих ситничарских страсти, интереса и сујета, и својих личних и партиских завада и сукоба. А наши вајни слободњаци баш су радили ово што не треба. Они су увек дизали кукњаву, како слободна штампа у Србији није довољно слободна, а овамо та слобода увек им је била довољно широка за злоупотребу и зло, а уска им је само онда, кад је њом требало учинити какво добро овој земљи. Тако је бивало оре, па тако бива и данас. И данас слушамо из опозиције оне исте давнашње и нама тако добро познате тужбе и кукњаве, како је наша јаваа реч окована тешким веригама законске стеге и строгости. Вајаги набрекле људима у глави крупне и спасоносне идеје за отаџбину, па ето само не смеју да их искажу јавно због оскудне слободе наше! Каква гатета и каква срамота за слободну Србију! И тако, из опозиције сваки боговетни дан пањкају Србију