Male novine

као земљу ропске стеге и пан дурска запта. Међутим, ми ево позивамо свакога поштеног Србина, ма које нолитичке странке, нека мете руку на срце и нека поштено каже, каква је то слободоумна, родољубива и корисна идеја, коју ми данас не би могли и смели јавно исказати и рећи у пристојном. уљудном облику?! Такве идеје нема! Ми то отворено тврдимо и чикамо да нам се противно докаже. Па ипак то нашој опозицији ништа не смета да непрестано кука на стегу и да за то обасипа данашњу владу дрвљем и камењем. Немрју људи довољно слободе!... А јесте ли их видели шта су колико јуче учинили према најважнијем новчаном заводу нашем — према нашој Управи Фондова ? Зар је то требало, зар је то морало, зар је то смело бити? Зар „родољубиви" уредници српски не стадоше ни једнога тренутка да се размисле и да се запитају: какве ли ће то последице имати, кад на једном пукне глас по целој Србији и по целом свету: — У сриској Уирави Фондова нечуве* не, огромне злоуиотребе — милијуни упропашћени — Ужас!"... Зар није било начина и могућности да ее тај несретни глас испита, проконтролише, провери пре но што се пусти у публику 1 Зар српски уредници тако мало мисле и тако мало маре за тако крупне и важне установе наше ? Откуда тако лакоумно понашање према једној тако озбиљеој и важној етвари? Зар то није још један доказ више, како је сло бодњаштво код нас још празна реч. У истини, пак ми у целој нашој штампи немамо ни неколико људи. који нојме истински значај јавне слободне речи, који ту слободу истинЈе дн о Пророчацство ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ) (192) (нАСТАЈВ &к) Јанковић га пресече: Немојте народ џабе уплетати онде, где он нема никаква посла. Где је и кад је то бајаги још и народ доносио некаква решења 1! То сте учинили ви — Скупшгина. А шта ли ће и да ли ће што остати од онога, што је Скупштина створила и прогласила, то тек имамо да видимо! Скупштина се много залетела и много је истрчала напред! Многе сгвари, које је она, решила, мо-

ски воле и кадри су својски и корисно да јој служе. Јер овако лакомислена употреба није ништа друго до тешка злоупотреба јавне речи. А ми смо видели напред куда обично одводе таке злоупотребе — у реакцију. Дакле жалосна игра, да слободну штампу убијају баш они, који се истичу као највећи браниоци њени — ево се и данас понавља !

0СЛ0Б0ЂЕЊЕ НИША Горди Ниш свечано прославља двадесетпетогодишњицу свога ослобођења, двадесетпетогодишњицу онога знаме нитог дана, кад је јуначка српска војска под витешким својим врховним командантом, с а д а већ блаженопочившим Краљем Миланом, ушла у утврђени Ниш и тиме коначно довршила ослобођење своје браће у пиротском, нишком, топличком и врањском округу. Прослављајући ослобођење Ниша, ослобођена браћа наша а сада држављани Србије с благодарношћу сећају се јуначких подвига своје браће из старих граница Србије, која су под мудром и витешком управом тадашњега Енеза а сада блаженопочившег Краља Милана прегла и извојевала слободу и независност дотле потлаченим и угњетеним крајевима српским, који данас уживају благодети мира, слободе и напретка. Веселећи се данас и славећи своју слободу, наша браћа из ново-осло,1ођених крајева српских, заједно с нама, узносиће Вогу топле молитве за покој душа погинулих српских ратника и њихова јуначка вођа Краља Милана, према коме су и после његове смрти сачували благодарну љубав и поштовање, па их у подједнакој мери пренели и на Његова рају просто пасти. Не раде се тако државни послови на трку, како сте ви радили. — Дакле, ви мислите, да тек има да се решава шта ће остати у снази од решења скуптинских? — упита зачуђено предводник денутације. — Јес, јес. То тек има да се реши — одговори Јанковић. — Онда је то богме зло, и то још велико зло! Јер треба да знате, како се Скупштина тврдо решила, да не попушта ни у једном решењу своме, и ако затреба чак и крвљу да брани одлуке своје — узвикну предводник депутације. Јанковић се насмеја : — Е, е ! Зар тако брзо, па одмах у крв ?! Не пролива се крв тако

потомка: Његово Величанство Краља Србије Александра I. Али славеће овај дан и наша ослобођена браћа и ми с тугом у срцу помишљамо на ону нашу браћу која још ниеу ослобођена а с још већом тугом се сећамо да су из наше заједнице отргнута и она наша браћа, коју је јуначка ерпска војска била доспела ослободити. За то данас уз радосну прославу двадесетпетогодишњице ослобођења; уз радосне и одушевљене усклике: да живи Његово Величанство Краљ Александар I!; уз побожне узвике: Слава ослободиоцу Краљу Милану I!; слава његовим јуначки палим саратницима! данас више но икад имамо на уму значајне речи, које нам је Краљ Ослободилац оставио у аманет: И ако се српски стег Посред Ниша вије Јо.п Косово Освећено није !

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Заузеће новопазарског сан* џака, Вечкоме „Цајту" телегра ,Фишу из Цариграда: У двору се бајаги зна, да је Русија признала Аустро-Уларској одрешење руке на западној гра» ници, тако да ће аустро-угарске трупе првом приликом ући у новопазарски санџак и коначно заузети ову још Верлинским уговором признату јој интересну сФеру до Митровице. Веле да су извештени и о томе, како ее већ сада појачавају гарнизони у Восни.

ИЗ ВАЖАНИЈЕ Енглеско интересовање. Из СоФије јављају, да се тамошње енглеско дипломатско заступ« ништво живо интересује на меродавним местима о свиреплако. То није као расо, да се за час наточи на шајтов. Треба великих јада, док крв потече. А до тога, Вогу хвала, ваљда још неће доћи. Тако се бар ја уздам. — Дај Воже, велим и ја — рече вођа депутације. Али ја вам опет кажем, да ће народни посланици пре у крв огрезнути, но што ће тргнути своја решења, нарочито она главнија, о уклањању квеза Карађорђевића и довођењу кне за Милоша Обреновића. — Добро, добро; видећемо све. Само, опет вам велим, препоручите вашим људима у Скупштини, да буду пажљиви да не насрћу ни на кога и да ништа крупно не решавају,

ствима у Маћедонији и о стању маћедонских бегунаца.

ТЕЛЕГРАМИ (од 28. децембра) Солун. Вест „Пол. Кореспонденције": При наплаћивању пореза у селу ЧиФлику органи* власти починили су грдна насиља. Два агента скупљача десетка Ћамила еФендије ушли су пијани рано у јутру у стан Тасе Синдраша и тражили да поново плати једном већ исплаћени десетак, „јер је два пут косио ливаду". Кад је Таса то одбио, они су почели лармати и претити, а кад је Тасина снаха Велика Арсева хтела да заштити свога свекра од обојице спахија, један од њих испали један револверски метак на ову већ у велико трудну жену, те је теш* ко рањена пала на под. Метак је у исти мах убио и њено дете, а после подне умрла је и она. Пучевски кајмакам, коме је поднета тужба, рекао је да је све то го случај и није хтео да поведе истрагу. Сродници погинуле жене пренели еу детињи леш у Скопље, где под преседништвом главног инспектора Хусеин Хилми паше заседава комисија за извршење реФорама, и руски консул Машков аослао је свога драгомана с детињим лешем главном инспектору. Овај је саслушао шта се десило, али леш није хтео видети. До сада се ништа не зва да ли је и шта предузето против снахија. Цариград. Вест „Пол. Кореспонденције": Ради извршења ваређених мера за јевропске покрајине турске, основани су, као што је већ јављено, кајмакати не само у косовском и јањинском вилајету и кајмаками постављени, но је исто тако учињено и у свима друдок не чују мишљење државнога Совета. Треба веровати да ми одовуд многе ствари боље знамо и видимо. А што се родољубља тиче и ми смо ваљда Срби и хоћемо добра овој земљи. На тој речи скушнтинска депутација се растала с потпредседником Совета и вратила се натраг у Скупштину. Ту у Скупштини с нестрпљењем су очекивали повратак депутације изаслате Совету. С тога чим она стиже натрагскупштинари је опколише са свију страна и радознало су је заниткивали, шта им доноси из Совета и шта је одговорио Вучић на носледња решења скупштинска? (наставиће ев)