Male novine

ашжски Крааевски дар Срећни смо, што за велики и светли празник Христова Васкрсења можемо обрадовати земљу једном значајном радосном вешћу, а народу честитати један истински Краљевски поклон. Његово Величанство Краљ Александар I. милостиво је благоволео дати Своје високо одобрење и потписати ,.Закон о државном буџету", израђен у прошлој 1902. год. Колико је драгоцен овај узвишени дар Краљевски и како је знаменита тековина, коју земља овим добива, ми ћемо о томе имати нарочито да говоримо у бројевима после празника. Сада пак, сззнајући ову важну вест пред сами закључак листа, у овом радосном тренутку ми можемо само одушевлзено узвикнути : Да живи Његово Величанство наш узвишени Краљ и Господар, који овим превисоким актом Својим поново доказује, како је неисцрпан у милостима према земљи и како је голема Његова љубав и владалачко старање према верном и оданом народу Српском! Да живи Њено Величанство, наша племенита Госпођа Краљица, верна сапугница узвишенога Господара и помоћница Његова у благотворној бризи за добро народа! Срдачна хвала и искрено признање Краљевској влади за увођење у живот овога закона, који ће бити основа за даље правилно развијање наших државних финансија и за извођење неопходних рефорама у иашој финансијској организацији и администрацији! Христово вас^рснрђг После мука и патња, које је страсне недеље претрпео наш Спаситељ и Учитељ, он је на данашњи дан васкрсао. Његово васкрснуће значи победу добра над злим, истине над лажју, врлине над пороком, правде над неправдом. И ако је мучен и гоњен, ружен и исмеван, његова је спасоносна наука ипак победила, па ево се кроз столећа не само још одржава, но и даље побеђује и осваја и у најудаљенијим крајевима света, где његова божанска наука није стигла раније продрети. И сав хришћански, нарочито православни свет, с највећом побожношћу, с највећим надама и уздањем светкује данашњи дан светлога Васкрсења Христова. Слави га и светкује нарочито српски народ, јер у прослављању мука и патња Христових и његова Васкрсења, гледа и види и своје муке и патње, у њима налази уздања и наде у своје васкрснуће.

И доиста, ако икоји народ може и сме да се потужи на своју неправедну и немилосрдну судбину, то је српски народ; ако икоји народ може и сме да се понада својој бољој и лепшој, а уз то потпуно заслуженој бу дућности, то је српски народ; ако икоји народ у Спаситељевим патњама сме гледати своје пагње, и у Христову васкрснућу гледати своје васкрснуће и у њ се уздати, то је доиста српски народ. Као и Спаситељ човечанства, тако је и српски народ мучен, па је мучен столећима. Својим јуначким грудима спасао је Је вропу и њену цивилизацију од османске поплаве, па је за то допао дуга ропства, у ком га је та иста Јевропа оставила да чами и пропада, докле год није | сам прегао да стресе тешке и срамотне ропске ланце са себе. И Бог и Спаситељ помогли су му, сажалили су се на његове муке и патње, те му бар дали колико толико утехе један део српскога народа постао је свој, слободан и независан. И то је само језгро, то је само зачетак, из којега ће нићи велико и плодно стабло свесрпскога ослобођења и уједињења. Провиђењу је требало да српски народ прође кроз оволика искушења, кроз колика је прошао, па да постигне и оволико колико је постигао, да има средиште око кога ће се прикупљати, које ће се о њему бринути и старати, које ће му помоћи донети и које ће његове наде и уздање остварити, — да има своју слободну и независну Краљевину Србију. И мучни су и тешки задаци који Србију очекују, али је она све ближе њихову постигнућу. Све је ближи дан, кад ће независна и слободна Краљевина Србија, са својим дичним, мудрим и јуначким Краљем Александром на челу, довикнути свему Српству. поздравити све Србе с искреннм и радосним: — Христос васкрсе, српски роде! Патио си и мучио се, као и спаситељ наш. Али је ево дошао дан и твојега васкрснућа, као што је после његових мука и патња био дошао и дан његова васкрснућа. Христос васкрсе, српски роде! И у тој нади, у тој вери дај је тај дан веома близак, и ми на данашњи дан поздрављамо све Српство и све Србе искреним српским : Христос васкрсе, српски роде! Христос васкрсе, јер твоје васкрснуће припрема и постићи ће слободна и независна Краљевина Србија са својим мудрим витешким владаоцем Њ. В. Краљем Александром I., коме нека Бог подари дуг живот, крепко здравље и срећу, заЈедно с Његовим домом, у који нека унесе сваки благослов.

Говор 1К>. В. Краша Као што смо већ јавили, 1. априла у вече био је у Двору поводом десетогодишњице срећне владавине Њ. В. Краља свечан ручак. Том приликом је министар преседник 'ђенерал г. Цинцар-Марковић напио у здравље Њихових Величанстава, Краља и Краљице дивну здравицу пуну духа и иолега. Одговарајући на ту здравицу, Њ. В. Краљ рекао је ово: Краљица и Ја, благодаримо вам, господине министре преседниче, на пријатељским жељама којима сте сада дали израза. Десет година у животу једнога народа, чији национални државни живот укупно броји 88 година, велики су размак времена како за овај народ тако и за Мене, јер сам Ја сада тек у 27. години живота. И покрај Моје младости судбина ми је дала богата искуства, која хоћу да употребим за срећу и добро Свога народа и Своје отаџбине. Од кад је Милош Велики развио Таковску Заставу и Србија опет добила своју слободу, у нашој су повесници биле две важне епохе. Прва пада у знаменито јуначко доба од 1815. до 1888. За време ти епохе Србија је била једина хришћанска држава, која је била високо истакла идеју хришћанства и цивилизације на Балкану и за њу се борила. 1833. Милош Велики успео је да присаједињењем шест српских округа младој српској држави обезбеди залеђе и тиме омогућио да Мој Отац, КраљМилан, на завршетку ове благословене епохе, уз помоћ Свога храброг народа, присаједини још четири округа и да независност Србије стави на чврсту основицу. Али једновремено с овим знатним тековинама за нашу су отаџбину настале и важне дужности. На Балкану су искрсле нове државе. Спољне и унутрашње прилике наше отаџбине добиле су у истој мери озбиљан карактер, у којој су наши привредни и финансиски задаци постајали све заплетенији и све тежи. Краљ Милан је потпуно схватио нови дух времена, па се трудио да му прилагоди напредак и будућност Србије. Баш у сред тога рада Он је био приморан да на бојном пољу поправи неправду учињену Србији. На жалост у томе није успео. Наишао је на веће тешкоће, но што их је могао предвидети. Неповољне прилике осећале су се и на другом пољу те је тако Он нашао повод да 1889. одступи с Престола, пошто је најпре Своме народу дао Устав од 1888., да би тпме отклонио разне могуће потресе за време Мога малолетства. Као што знате, људи, којима је Он поверио судбину наше отаџбине, вршили су своју дужност с несебичним отачаствољубљем и потпуном оданошћу. Њихови напори осујећени су оним Уставом и тако сам Ја пре десет година био принуђен да у Своје руке

пре времена примим владу. Сва Моја тежња била је да сав мој рад прилагодим Уставу. Али се то у скоро показало немогућним. С једне стране надмоћност Скупштине, која је и намесништву сметала да прибави важност праву Круне, непрестано се осећала на штету извршне власти, док је с друге стране сам Устав сметао да се у Скупштини угнезде умеренија мишљења. Услед тога сам био приморан, да 9. маја 1894. уведем у живот Устав од 1869. За седам година, за колико је важио овај Устав, истински је наступило знатно побољшање, које се нарочито огледало на привредном пољу Од тог сам доба и нашој војсци могао посветити већу бригу. То је било неопходно. До 1896. владао је на целом Балкану мир и готово је изгледало да он још за дуго неће бити поремећен. Али је ипак било друкчије. Данас је стање озбиљно. Свима балкансшм народима приближују се важни судбоносни дани. За сад је тешко одредити право време кад ће они настати, да ли за једну, две или три године. У осталом то је све једно. Ми морамо рачунати с том случајношћу и у датом тренутку дати доказа, да смо достојни својих великих предака. Кад сам пре три године женидбом кћери нашега народа у Свој дом увео срећу и мир, тада ме је мој мили и верни народ обасуо толиким доказима искрене љубави и оданости, да сам се осећао по^уђен да његове политичке слободе ставим на ширу основицу, тим пре што су строге мере, које су се кратко време пре тога морале употребити, имале као радосну последицу истинско стишавање ранијих година разбуктаних партиских страсти. Тако сам 6. априла 1901 дао нов Устав уз сарадњу оне политичке крупе, која се неко време била отргнута из политичког живота и о којој је ;говорило да је у народу јака. После искустава свеликом Скупштином од 1888, Ја сам се решио да Устав октројишем и у томе наишао на одобравање заступника дотичних партиских група. Пошто су ми пред очима увек срећа и будућност Србије, надао сам се да ће Ме у Мом заузимању помоћи сви, који поштено и родољубиво мисле. Али на жалост није било тако. Елементи, који се дотле нису смели појављивати на површини, почели су се кретати. У штампи, у Скупштини и у Сенату појављивале су се тежње, које се никад не могу сложити с духом нашега народа и истинским потребама наше отаџбине. Ту сам онда имао бирати једно од овога двога: или да оставим да ствари текукако су почеле или да сузбијем њихов штетниразвитак. Једно време наредио сам да се учини прво, али то није помогло. Србија нема времена за експериментисања. Једној малој држави која је за три четврти столећа