Male novine

у Старој Србији. Она ће у скоро бити у стању да прибегне одлучним војничким мерама против Албанаца. Ових је дана Њ. В. српски Краљ Александар у разговору с дописником енглеског листа „1)аПу М,'ц1" исказао мисао, да би Енглеска требала активније да учествује у садашњем стању источнога питања. У Лондону је та изјава изазвала неку врсту сензације, јер је ту недавно британски министар преседник Балфур доказивао у британском парламенту, да Русија и Аустро Угарска, као непосредно заинтересоване у маћедонском питању, треба на себе да приме непосредни надзор над увођењем рефорама. Па ипак није без основа мисао коју је исказао Њ В. српски Краљ. За срећно решење маћедонског питања заинтересоване су не само Русија и Аустрија, но и све велике државе, јер од тога зависи одржање мира у Јевропи. За то што одлучније и једнодушније буду поступале све државе, тим ће попустљивија бити Порта према саветима који јој се дају. У том питању само једна држава нека се држи на страни, па ће се Порта надахнути надама да ће проћи без казне. То исто ваља рећи и о балканским државама. Свакојако стање је ствари последњих дана постало повољније и већ не изазива раније страховање. ИЗ СРЛСКОГ СВЕТА Н <ш закон. „Глас Црногорца" донео је указ, којим се проглашује закон о устројству министарства унутрашњих дела и административној подели Црне Горе. Дшш оотавме. „Глас Црногорца" јавља: „Г. др. И. Бакотић и*г. др. Сава Кнежевић, који су се били примили државне службе у Црној Гори, и положили заклетву, тек после тога тражили су дозволу од аустриске владе гда могу, као аустриски поданици, вршити службу које су се примили. Пошто им бечка влада то није допустила шта више изречно забранила, предали су оставке, које

ПОДЛИСТАК

Једко ЈХророчанств© (историски роман из српске прошлости) књига II. (78) 20. Дачек народни У Ћуприји се било згрнуло више од 5 хиљада људи, а ту је дошла и војска из Крагујевца, коју је књаз Милош нарочито био позвао, да је ту види. Стари кнез је изашао пред војску и она га је поздравила бурним и одушевљеним клицањем. Потресен овим дивним призором, кнез Милош је узвикнуо: „Војници, јунаци, децо моја! Ја сам ваш отац, а ви сте деца моја, синови моји! Не могу вас све загрлити и пољубити, него

су им биле уважене и јутрос (11. о. м.) су отпутовали својим кућама, испраћени члановима Великог Суда и целим особљем како Великог Суда тако и Министарства Правде.

ИЗ БЕЛА СВЕТА Двогодмшња војна служба. Бечки дописник „Келнских Новина" јавља своме листу, да ће цар Фрања Јосиф почетком месеца маја отићи у Будимпешту. Дописник тврди, да ће цар однети собом у Будимпешту и законски пројект о двогодишњој војној служби и да ће се овај законски предлог још месеца маја ,'претресати у парламенту, те се неће одгађати ово питање до ревизије војног закона.

ТЕЛЕГРАМИ (16. Април) Маћедонско питаше Цариград. Српски је посланик учинио на Порти преставке због последње повреде границе. По једној прекјучерашњој вести, Арбанаси више не држе опседнуту удемску комисију у Пећи али ке она ипак још остати тамо. Арбанаси Љумљани и један део Пећанаца изјавили су да примају реформе. Остали Арбанаси у Ђаковици и Пећи остају и даље при отпору. 0 војној акцији маршала Омера Ружди наше нема никаквих даљиж вести. Порта као да на Арбннасе хоће да утиче само претњом прикупљајући трупе, али неће да употреби пружје. Н@лн. „Келнске Новине" ошпирно описују располо.кеље на ЈЈбрти. На љој сматрају стање као лрло озбиљно. Силе су решене да Арнаути осете њину снагу. Ако за то не буде донољна рука Турске, пустиће се да раде други, при чему у првом реду долазе у обзир Русија и Аустро-Угарска, као оне силе, које су узеле на себе вођство у реформнвм питањима. Страни цариградски кругови од утицаја већ проучавају оне кораке, који би се на случај потребе морали предузоти да се испуни воља сила. Јасно је да би мешање Јевропе могло изазвати рат против Турске, чији би резултат био од много тежих последица по Турску, но кад би она сама створила други ред у својој кући. ево место вас љубим вашу за ставу«.... И заиста, стари кнез Милош целивао је заставу, а војска је бурно и одушевљено иоздравила и старога кнеза и младога престолонаследника, дику и наду народну. У Свилајнцу кнеза Милоша предусрела је нарочита рудничка депутација, носећи са собом ратничку заставу Милића Дринчића и Мутапа, који су били помоћници и сагрудници кнеза Милоша у борби против Турака, за ослобођење Србије. Уз пут низ Мораву није било ни једнога места, где народ није изашао свечано обучен, да до чека и поздрави кнежеве. Ту у једној прилици поздравио је кнеза Милоша Живко Недић, се кретар суда рудичког, оваком беседом, која је карактеристич-

Цар 5 илхеЈШ У Риму Берлин. На путу у Рим цара Вилхелма пратиће и државни канцелар гроФ Билов и ђенерал-фелдмаршал гроф Валдерсе. Русија Петроград. У кинеском посланству био је прекјуче доручак у част министра војног Куропаткина, који је јуче отпутовао на далеки Исток. Како „Руски Инвалид" јавља, министра војног за време његова осуства заступаће шеф ђенералштаба оахаров. ДрајФусова аФера Нариз. Професор Моно добио је од жене бившег поручника Весел писмо, у коме вели да су измишљена тврђења националистичких листова. као да су њен муж и она познавали Драјфуса и имали односа с Драјфусовим људлма. Весел никад није учествовао у радњама Приборевског и његовах високик саучесника да униште Драјфуса. Веселова је жена хчјтова да пред истражним судијом каже имена тих саучесника. Иариз. Жоре наставља у „РеШе КерићНдие" борбу у корист ревизије Драјфусовог суђења. {17. Април) Бг »ч. Званично је објављено да је цар одликовао скадарског арцибискупа орденом Гвоздене Круне I степена. Краљ Едвард је отпутовао јутрос у Париз. Бмзерта« Лубе је отпутовао у Француску, живо поздрављен од сакупљеног света. Цармграда. Пре неки дан била су два сукоба између турске војске и устаничких чета код Јунуса (?) у јовском (?) округу и у Загори у петрићском округу. Чете су имале 4 мртва и 4 рањена, односно 14 мртвих и врло много рањених. Турски су губитци незнатни. Мушир Омер Ружди паша приспео је у Призрен са Шакир пашом да оданде управља кретањем трупа. 15еч. Саксонски краљ отпутовао је јутрос у Минхен, да посети регента Луигполда. На станицу га је отпратио цар. РастаНак је био врло срдачан. на за ондашње осећаје и расположење народно. „Стани Господару! да земља српска још једанпут осети да ја њу Коџа-Милош стао? Стани, да се стиша у радости кипеће чуство верног ти народа српског, да одане срце нестрпљењем преиспуњено, и да се одморе очи на тебе жељно управљене! Двадесета је година од како те тобом ослобођена земља српска видела није; а шеснаест пуних навршило се од како народ српски за тобом уздише, жељан берићета, жељан снаге и жељан славе! — Без воље народа оставио си владу и земљу српску, да ли по сопственом побуђењу или по сплеткама властољубивих великаша српских, питај себе самог, јер народ и данас ништа о томе не зна. Но било како му драго, крепка воља народа срп-

Римш На свечаном дворском ручку краљ Едвард и краљ Виктор Емануило измењали су топле здравице, у којима је нарочито наглашено традиционално пријатељство које везује обе државе. СКУП СЛАВИСТА (СВРШЕТАК) После академика Јагића држао је говор почасни председник скупа Флорински, који је рекао: , Ми, преставници словенске науке, искупљени с разних крајева Русије под гостопримни кров највишег научног завода у Русији, у садашњем свечаном тренутку с осећајем истинске радости и најсветлијим надама поздрављамо почетак великог заплетеног и тешког носла, који узима на себе одељење руског језика и књижевности Императорске Академије Наука, које )е поставило себи за циљ да у најближој будућности приреди у Петрограду међународни скуп словенских филолога и историка. Има доста разлога да се радују сви који изучавају словенство. Ми видимо да се за Словене завршују они бесконачни дани мрака и облачине, дани дугог и узалудног очекивања светлости, и за науку и словенство почиње нова зора; стварају се повољнији услови за њен даљи развитак и напредак. Настаје време великог културног празника за сав словенски свет. Позвани смо да учествујемо у припремама за ту свесловенску свечаност науке, долазимо овамо с потпуном готовошћу да сву своју снагу посветимо делу најбоље организације будућег свесловенског скупа. И сазнавајући сву важност тренутка, који преживљује наша наука,. не можемо а да не дамо израза осећањима која нас обузимају. Искрено и срдачно поздрављамо Императорску Академију Наука, њеном узвишеног преседника и високопо товану господу академике одељења руског језика и књижевности, који су нас позвали овамо на заједнички, сложни научни посао! Искрено поздрављамо и гајимо најбоље жеље свима чаучним. друговима, који су дошли овамо да се саветују о важном питању културног живота словенства! Огромна корист и потреба пројектованог скупа условљена је како важског, ослобођена од притиска падше владе, појави се у својој природној снази, и громогласно викну: Милоша, Милоша! И ти уважавајући потребу понижене земље и следећи жељи народа, као господар, поносито ступаш у земљу српску, а с тобом ступа срећа, снага и слава народа. Твоја пређашња влада и твоја славна дела, која ће историја потомству и позним вековима предати, дају нам потпуно уверење да си ти за велике цељи рођен. После угашене славе српске од властољубивих великаша само се у теби појави надмоћан дух да народ српски ослободи и да му политички живот даде. (Наставиће се.)