Male novine

ношћу саме науке славистичке у низу других историчко-филолошких наука тако и савременим стањем њене разраде. Пред поштованим скупом било би излишно говорити о важности изучавања славистике. Славистика, као комплекс разнородних наука, које се занимају Јиспитивањем и објашњењем природе и духовнога склада како појединих словенских народности тако и свега словенског племена, у старо доба и у новије време служи задовољењу првих потреба народнога духа, наше националне самосталности. Општа је позната ствар, да основно и тачно познавање са сродним племеном у свој његовој разноликости чини тако исто првостепени задатак у нашој тежњи за знањем, као и" свестраним изучавањем свога рођеног народа јер ово последње може бити потпуно и темељно само уз потпуно и темељно изучавање целога племена. Ово је нарочито истина у погледу словенског племена због међусобне близине свих словенских народности у етнографском и историско културном погледу, која даје много основа да се оне разматрају као једна целина, као један организам, као одређени историски културни тип. Данас сваком самосталном испитивачу особина или духовнога склада руског народ , или његове политичке и културне историје, потребно је да до извесног ступња буде слависта, Изучавање споменика руске књижевности и песама на пример не може ићи без упоредног изучавања књижевности и песама других словенских народа. Ту су потребу одавно увидели у Русији, али је у том по гледу учињено врло мало Запа но словенске Академије, университети, Матице, научна и књижевна друштва у том су погледу измакли дал-ко напред: они су издали и непрестано издају масу драгоценог етнографског материјала, историских и књижевних споменика, исправно уређуЈу своје журнале и испитивања местне историје, етнографије и дијалектологиЈе, али све то има уски провинцијални карактер . . Књижевност о словенству сиромашна је у научним радовима, који обухватају читаве одељке науке о словенству. Измена миш љења о научвим питањима и у опште међусобне везе словенских научњакаскопчане су разним тешкоћама. Научна снага словенства расцепкана је, услед чега је немогуће велико научно предузеће. Због тога скуп који пројектује одељење руског језика и књижевности, има услет тога важан значај." После говора проф, Флоринског држао је говор о задаћама друге секције скупа — у питању о словенској енциклопедији — академик А. А. Шахматов, Друго одељење Императорске Академије Наука намерно је да састави словенску енциклопедију, која ће садржати низ скица о појединим гранама словенских наука из књижевности, историје, језика, старина; задаћа друге секције скупа јесте израда програма, по коме се може издати горе поменута енциклопедија. За тим је држао говор академик А. И. Собољевски, који се дотакао задаћа треће секције — о питању о црквено-словенском речнику. У речник треба да уђу подаци који се на-

лазе у најстаријим споменицама Ћи| рила и Методија и несумњивих последника, т. ј. текстови из епохе IX. века и прве половине X. века; скуп ће израдити све податке и појединости, које се односе на издавање речника. Академик А. А. Шахматов указао је даље на потребу да скуп реши заплетено питање о словенској библиографији. Последњи говор о задаћама пете и шесте секције — о издавању црквено-словенских споменика и о књиЖарницама, — држао је академик И. В. Јагић. Седнице су трајале до 15. априла. БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Његоао бел^чанство Мра>љ примио је писмо, којим Му Нзегово Царско и Краљевско Апостолско Величанство Цар аустриски и Краљ угарски јавља о венчању Њеног Царског и Крал>евског Височанства Ерцхерцегиње Јелисавете Амалије са Његовом Светлошћу Принцем Алојзом од Лихтенштајна. Мштеде. Јутрошње службене новине донеле су таблицу уштеда које је данашња влада постигла да 15. о. м. Ми ћемо у сутрашњем броју донети ту таблицу, а сад само саопштавамо да је од свога постанка до 15. о. м. влада постигла уштеду у 1,018.25Г82 дин. и вишак прихода у 693 922 92 дин. Струч*ш расправа. Поводом изјаве г. Д-р. Ј. Цвијића односно маћедонског хришћанског становништва изашла је данас у „Србину" стручна расправа под насловом : Србгшство у европској турској, којом се утврђује нетачност изјаве г. Цвијићеве. Скрећемо пажњу наших читалаца на данашњи број „Србина, и горњу расправу. Услсшни отпуст криваца.,' За председника одбора за условни отпуст криваца из казнених завода постављен је ЈБубомир Симић, Касациони судија, а за чланове Лука Вукомановић Касациони судија и Драгутин Атанацковић Апелациони судија Пре гшештен. Г. Лаза Дума, драгоман овдашњег румунског посланства, премештен је у Букурешт у министарство спољних послова. Он сутра у јутру путује на своју нову дужност. Ради опроштаја са својим пријатељима, он их је вечерас позвао на вечеру у „Касини". Својим*дугим бављењем у Београду и својим исправним држањем и радом, г. Дума је стекао у свима београдским круговима велики број пријатеља, који искрено жале што одлази из њихове средине. Испраћајући га, они му желе напредовање у служби и да га што скорије виде усвојој средини, здрава и весела. 0до6рем»е. Указом Њ. В. Краља од 9. о. м. одобрено је министру народне привреде да може, на основи чл. 31. закона о државном буџету и чл. 30. закона о шумама, изузети из шумског фонда 30.000 динара поред већ буџетом одобрених 363.466 дина. ра на шумарско одељење и шумарске управе за 1903. годину, и ову суму утрошити у овој години: на одржавање старих и подизање Јнових расадника, на пошумљавање оголелих

места и подизање шума, на продужење уређења шуме Авале и подизање путова и култура у истој, на оправку и одржавање старих и подизање нових шумарских кућа, на чување државних звериња у Роготу и крагујевачком кошутњаку и на продужење радова око просецања и прављења пута за државну шуму Гоч, у срезовима трстеничком и жичком. ажњеко плесто. Пошто се г Ћира Милић, супленат неготинске гимназије, који је имао ссуство до 1. о. м. није јавно на дужност после овога рока, то му је министар просвете и црквених послова, на основу § 17 закона о чиновницима грађанског реда, својом одлуком од 16. о. м. огласио место за упражњено. Лустро-Угарско помо*ћно др^штво је 13. ов мес. у локалу овд. аустро-угарског забавног клуба држало своју 3, редовну главну скупштину, на којој за почасне чланове изабрала осниваче тога удружења г. г. бившег аустро-угарског посланика барона Хајдлера и б. конзула X. Принчића. Сем тога бирано је и ново председништво. За преседника је понова изабрат досад. председник чика Васа Крстић инспектор дун. паробр. друштва, а за потпредседнике досадањи г. М. Марски и Влад Костовић. Иарастос. Породица пок. Стевана Јовића, публицисте, даваће шесто-недељни парастос покојнику, у суботу 19. о. м. у 10 часова пре подие а у цркви св. Николе, на Новом Гробљу. Моле се покојникови пријатељи да изволе присуствовати овом тужном помену. Неготмнска гимназија. За суплента у неготинској гимназији, поетављен је Милан Грол, супленат гимназије Краља Александра I., по службеној потреби. Државнгв економ. За државног економа треће класе округа смедеревског постављен је Милутин М. Јовановић, државни економ исте класе округа врањског, по службеној потреби. §Рускш КлуЗ. Управа Рускога Клуба извештава све своје чланове, да ће у суботу, по обичају, конверзационо вече бити у клубскоме локалу и да ће и у будуће у све суботне дане чланови клуба моћи уживати у одабраним и разневрсним ствар ма из програма, који ће се редовно за сваку недељу утврђивати.

ИЗЈАВА УРЕДНИШТВУ „МАЛИХ НОВИНА" Грсиодине уре џшчр. Са уверењем да се новинарско слободњаштво власника „ Штампе г. Свете Јакшића, састоји у нападању других људи — не дајући им и могућности да се пред истом публиком бране — са уверењем, т.ј. (желим, у осталом, да се докаже и погрешним) да г. Јакшић неби, без судске силе, штампао следећу изјаву, ја вам ју у верноме препису шаљем, и вашем ју јавноме гостопримству унапред поверавам. Веоград 15. Априла 1903. С одличким поштоваљем нат Ник. С. Јоианоаип Американац

УРЕДНИШТВУ „ ШТАМПЕ « — БЕОГРАД Го.еподине уредниче, На претпоставци да сте ви само случајно, а никако намерно и тенденциозно, у вашем јучерашњем (91.) брок поменули моје име у белешци „Подли Денунцијанти" — јер бих, иначе, ја нашао и друга пута одбрани од такве клевете — молим вас, да на основу закона о штампи, донесете ову моју исправку. Дакле, не потребујући ничије учитељство у питању јавнога понашања, а најмање учитељство људи који су се одликовали насртљивим прекидањем и бруталним угушивањем туђе речи на ноттарском конгресу — у истој сали српске Велике Школе ја нисам, Господине Уредниче „прекидао предавача", као што ви тамо, говорећи о мојим „гласним примедбама" на предавању г. Ђерића од прошле недеље, осудно тврдите. ТаЈ и такав обичај ја остављам у монопол горепоменутим слободњацима са новинарскога конгреса, као и растурачима она два Србо-Македонска збора у Бсограду. Али се ја јесалг користио прекидима, паузама, у интересноме предавању г. Ђорића, да му ставим два, за стиар, а не за мене лично, важна питања, а имено питање — на које је он радо и потврдно одговорио — да ли се Шафарикочзо, или чије друго гледиште, о границама између српског и бугарског језика даје побити ? И друго питање, опет за време слободне паузе предавача, које је гласило: „Ако су, као што велите, и као што се зна, Бугари татарс/со племе, онда, како може г. Иванић неимати право...?*) Да! и ја знам, Господине Уредниче, знам као слушалац многога ученога предавања јавног у Паризу, Лондону и Њу Јорку, да је таква предметна питања, или иначе захтеве обавештења, слободно и у току предавања предавачима адресовати. А далеко од тога да се они љуте, или то за прекид и увреду сматрају, на против, они се томе радују, и радо одазивају; јер у таквим појавама они виде само комплиуиентарне доказе интересова ња за њихово предавање. Такво је интересовање, Господине Уредниче, било и код мене према доиста интересноме предавању, у данашњим приликама веома важноме предавању, а у добу српских ЈагиИа и Цвијића, јоа! и особито добродошломе предавању г. Ђерића, о српском имеџу у Макелонији. И, да се само он није онако незгодно дотакао путничких утисака г. Иванића по источној Македонији, или још боље, да је изоставио помен и самога имена онога, у име лаокне науке, и највећега гробара српских народних права на Македо нију — нажалост и Србина и архи'' гландрита српскога — Иларијона Руиарца**) ја не бих имао шта да додам честиткама, које сам, после предавања, и искрено и ра 1,0 упутио г. Ђерићу. Бео.град 15. Априла 1903. Еик. 0. Јованови!. Амзриканац. *) Иванић вовлачи српску ешнографску границу у дубнну »слоиенске« Румелијб, као и Сзверне Вугарије до пзл Ллевне. **) Уродништно се ограђује од овакога пспада против г. И. Руварца, бстНвљајући сну одговорност самом г. писцу. Уредгшк »Малих Новина«.