Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

Овака игра била је једног летњег вечера 1376 год. у селу Карачарову, — у оном селу, где се некада родио јунак Иља Муромец.“

Девојке беху обучене у беле кошуље — е препасаним кецељама, а неке, по девојачкој безазленој простоти тога времена, беху само у танким кошуљама, а уместо раскошни огрлица, врат им украшаваху ђинђуве. Момчадија боса, и обучена у кошуље и дорамке, вођаше коло, и певаше јасним младићеким гласом „величани је“ Дид-Лади.

Док је младеж играла и док су се ориле песме у част и славу невидљивих богова, старци и људи осредњих година сеђаху са женама — који пред скромном кућицом, који ваљушкајући се на зеленој трави, који под етарим грмом, под којим се некада приношаху жртве „Љешему“ (богу

шума) и „русалкама“ (вилама); — па гледећи како младеж лепо. игра и пева, разговараху се о давно минулим временима, о садашњим обичајима, о „Татарштини“, о

„домаћим ратовима“ и о многом које чем другом. Ту се беху скупила и безазлена плавокоса дечица, махом боса, а по где које и са свим голо, и играху се разних дечијих игара, као: „татара“, „робова“, „скупљања пореза великом кнезу“, „терања робља Татарима“, и то понајвише малих девојчица.

А у колу се ори песма; момчадија приближив се девојкама, и подбочивши се, трупкају босим ногама и потресају плавом косом певајући:

Ми смо жито сејали, сејали

0] Дид-Ладо сејали, сејали.

1 Што је код насу народним песмама КраљевићМарко, то је код Руса Иља Муромец.