Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

5

А девојке држећи се за руке, и као тобож пркосећи момцима, неће да им се уклоне, одпевају:

Жито ћемо почупат, почупат 0] Дид-Ладо почупат, почупат!

— А Иља Муромец, кад беше млад, боже мој! како ли је он на овом истом игришту играо2....

Ово говораше млада, мало заковрченог носа женица, са очима пуним жара, која сеђаше на трави и бискаше свога мужа.

У тај мах преврну се муж на другу страну, а млада женица опет рече:

— Шта мислиш ти, ја велим, да је Иља Муромец играо овде на овом игришту, кад је био млад г — и настави бискати свога мужа.

= О ти луда женска главо! Од куда је Иља могао овде играти 2

— Буди бог с нама, каква сам будала, па сам и заборавила. О), убио га Перун! рече млада женица.

У тај пар притрча мала девојчица — од пет година, а косица јој беше као бела свила, па протепа:

— Мајко! мајко! Добринка ми вели, да се клањам „пбуну“, као оно што се Татари клањају.

— Он се игра, он те од шале заробио, — тешаше мајка ову уображену робињицу.

А у колу разлегаше се песма:

Чиме ће те почупат, почупатг Ој Дид-Ладо, почупат, почупат! А гласовите девојке одпевају:

Коње ћемо пустити, пустити; Ој Дид-Ладо пустити, пустити!