Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

24.

— А детег — питаше плава сенка.

— Јест, ђавола.... право, ми заборависмо на дете. Оно ваљда спава.

— Али, ако се пробуди г

— А гди јег

— Сигурно у оној другој соби....

— Али је тамо мрак, не види се ништа,...

= Па палте свећу. Шта чекате 2

— А гди је свећа

— Гди је свећа2 Звекани! Хоћете, да вам ја одавде кажем. Потражите онде на асталу, на столици · . . Видите, мора ту негде бити. Прави мамлази говораше црна сенка.

Док је црна сенка претурала по хаљинама убиЈенога Петровића, док је испреметала Фијоке по орману, пипала по кревету, испод јастука, све нешто тражећи, дотле су она двојица нашли евећњак са свећом и упалили....

— Ево је евећа. Хајд амо — рече плава сенка.

— Е синови моји, све хоћете ја — продера се црна сенка.... Ни сте заслужили ништа .... Но ћашњи пазар је мој.... Ја узимам готов новац, а ви делите остало....

И све три сенке, носећи упаљену свећу. уђоше у собу г-ђе Џетровићке... Обазреше се на све стране... У једноме ћошку, баш до кревета материног, угледаше креветић детињи.... Они приђоше ближе... Принесоше свећу... Дете тада спаваше мирно у дубоком сну. Руке беше на поље истурило .... да тим се трзаше, а после осмејкиваше.... Онда нешто мрмљаше у сну и смејаше се глвено... Оно сироче сањаше.