Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

25

Ова три звера у облику људском стајаху неколико секунада над креветом и мирно посматраху ове промене на сну овог невиног створења, овога анђела. ...

— Шта да се чини2 Да л' да се убије — шапташе плава сенка.

— Та немојте. Дете је. Оно ће спавати — додаде жалостиво жута сенка.

— Како спаватиг Видиш да је немирно..... Преврће се, пробудиће се.... Вика ће, па ће нам цео посао отићи у залуд — рече гласно црна еенка.

— Добро.... а ти удри....

Црна сенка тргну већ окрвављени нож... Диже га у вис...... Замахну њиме да удари у срце детиње..... али баш у том истом тренутку сену муња.... сва се соба осветли.... подигнути нож засаја се спрам муњевите светлости.... гром пуче и удари у оближње здање...... На пољу се зачу вика народа.... Неки као да бежаху улицом.... Ларма долазаше све ближе....

Црна сенка побледи и испусти нож из руке. Затим сва тројица, као у неком страху, одскочише од кревета, дохватише се једних па и других врата, истрчаше у ходник.... све то у једном тренутку.... са највећом брзином отворише махинално врата од ходника, стрчаше у авлију, отворише капију, излететне на улицу и сва тројица разбегоше се у три разна правца......

На улици беше све мирно.... Нигде не беше живе душе.... Само се је чуо пљусак кише.... Час по час, па би севнула муња.... Затим би се чула грмљавина, па би онда опет било све мирно....