Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

Ш.

После једне бурне ноћи са кишом и грмљавином освану леп јесењи дан 18.. године. Беше месец Октобар. Сунце истина сијаше, али му зраци не беху више онако жарки, онако весели. Лишће опадаше е дрвећа, цвеће увело, поља и ллваде голе пустаре; јер се земља епремаше на одмор преко зиме, да у пролеће опет живахне, да пусти цвеће, да даде живота.

Шеф криминалног оделења варошке полиције, г. Правдић, разборит човек и поштен чиновник, сеђаше данас рано љутит у својој канцеларији..... У руци држаше јучерањи лист званичних новина.

И опет екупштинска дебата — говораше сам гласно. И опет вика на чиновнике. Ово је ваљда већ пета година, како се је дигла не праведна граја на

Јадне чиновнике... Шта веле: чиновништво злоупотребивши власт над народом, створило је себи масне плате и пензије.... Чиновништво има једне а народ

друге интересе. Чиновници су једно а народ друго... Чиновници варају, чиновници злоупотребљују, чиновници отимају од народа.... да се смање плате, да се смање пензије.... То је чудно. То је орука.... То је неправда, која се наноси читавом једном реду у овој земљи. Та чиновништво је готова сама интелитенција .... Та то је жижа, која баца светле зраке на цео живот народни.... Дојиста је то за осуду.... Зар ако је можда један чиновник погрештпо и скривио, да се тада виче на њих десет; зар ако их је скривило десет, да се виче на еве чиновнике. Зар је то праведног Зар је то паметног... Зар ако један трговац лажно банкротира, да вичемо на остале2 Зар ако је њих десет преварило своје кредиторе, да онда