Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

54

кнез управља једном, који другом кнежевином. Осем тога, и свака застава засебних кнежева имала је своју нарочиту боју и по коју слику светитељеку. Тако н. пр. на неким заставама било је насликано „страдање Христово“, на другим — „свети Никола чудотворац“ ит,д.

Војници су одмах почињали ложити огромне. ватре. Светлост од ватра не даваше мира ни покоја дивљим зверовима: целу ноћ могло се чути рикање медведа и урликање курјакова. Кречање и цвркутање читавих јата птица, никако није престојало.

Око ових великих ватра, војници су чварили по нешто у тигањима; огромни казани кључали су са разним варивом, а на ражњевима, пекли су се волови и овнови.

У шаторима пак, мого се чути разговор великих кнежева, куцање с чашама и братимљење кнежева једнога с другим. Кнежеви и бојари частили су један другог, мењали се оружјем и братимили се. Тако н. пр. Муромци су се веселили и грлили са Суздаљцима, Верејци са Серпуховцима, Боровичани су частили Угличане, а Тверци Белојезерце... Ту се говорило о оној. тиранији коју руски народ трпи од „поганих татара“; спомињаху се имена оних руских кнежева које погуби груба татарека сила и самовоља; није се заборавило споменути ни о великој дацији коју даваху руски кнежеви татарским хановима. Једном речи, под овим кнежевским и бојарским шаторима претресана су сва зла, беде и невоље што их трпи руски "народ од дивље орде татарске...

Међутим, и прости војници из огромне и простране земље руске, почеше се један другом приближавати и боље се упознавати. Шали, смеху и пецкању није било краја. Тек у неко доба ноћи све се утиша и заспи, а по ноћној тишини, само се разлегаше глад:мртвих стража и предстража, а у даљини чујаше се урлање дивљих зверова.