Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

51

— 0, ти велика православна земљо руска! Узбуђено ускликнуо је велики кнез Димитрије, кад је видео оваку множину војске, па подиже руке к небу, и чињаше се као да призива милост неба на овај цвет, на ову узданицу

руске земље. — И још се није она сва прикупила кнеже, с дубо-

ким уздисајем рече Владимир Андрејевић.

— Да, друже мој, зајиста није се прикупила сва земља руска; но ко ће бити та кокош, која ће под своја крила прикупити све пилиће!2

— Ти си, кнеже та кокош, теби је намењено да извршиш оне наде, које ће народ руски срећним учинити...

Е 3 тки кнез тужно климну главом, шлем му се заблиста од сунчаних зраха који падаху на њега, па још тужније проговори: „Не, друже, ја сам мали у дому матере моје — свете Русије... мали ћу и остати.

— Живео велики кнез! Слава му!. заори се по војеци глас, кад угледа Димитрија.

— Живела Христољубива православна војска руска! Слава јој! одговори велики кнез, и приближи се војсци, која се беше постројила у полу-круг.

Војска је била подељена по „земљама“ — земља суздаљска, земља московска, тверска, владимирска и т. д. а све те војске укупно — састављаху руску земљу. Заповедник десног крила био је кнез Владимир Андрејевић, левог крила -— Лав Брјански, а средином — центром командоваше сам велики кнез.

Кад је војска прегледана, издаде се заповест, и трубе затрубише, да се сутра-дан 30 Августа крене даље војска. 30 Август беше дан рођења св. Александра Невског, прародитеље великог кнеза Димитрија.

По свима варошима кроз која је имала војска проћи, беше приготовљен сјајан дочек; војска је у изобиљу чаш-