Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

60

који јој са свим беху непознати. Тако је мало знао руски народ у то време своју рођену земљу! И овде се јави нужда, да се потраже вође, који познају земљиште. И ко би мого други бити тим вођама, ако не људи, који се баве трговином“ Ти људи беху „Сурожани“, који су у свом животу многе земље прокретарили, на многим се морима возили; они су бивали и у Бугарској и у Сарају, у Италији и т. д.

Они су често имали прилике да чују и то, како звецкају пранге на ногама сужника код татара: они су бивали очевидци, како се у месту Кафи, продају људи у ропство као марва, — једном речи путујући и тргујуђи, они су свет познали, и сваких се јада у том свету нагледали.

Оваких „вођа“ беше тада у руској војсци около десетине. Но међу свима тим вођама нарочито се један одликоваше својим знањем и бистрином ехватања. Около четрлесет година он је пловио по разним морама као трговац, знао је нарави и обичаје свију скоро народа; знао је говорити и Сурошки и руски, разумевао и прилично говорио — и татарски, и немачки и италијански, па је чак знао грчки, пољеки и српски језик прилично говорити. И кад овај почне причати о својим прекоморским путовањима, чисто ти се кожа најежи, а коса накостреши од његовог казивања шта је божји чудеса видео. Тако, он је причао да је био у Цариграду и лично видео грчког цара "Палеолога; видео ону хаљину Богородичину, коју су грци метули у море, кад су руси на Цариград војевали, те се сви подавили од големе буре која се подиже на мору кад метуше у њ ову хаљину. Причао је даље, да је био у Кијеву у чувеним кијевским пећинама, да је тамо видео Златна врата, и чуо како кијевски слепци и просјаци певају. А кад је у Србији био, тада је видео вели — како су сахранили српског цара Душана, па чак да је и кољива