Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

68

приподиже на седлу ; на устима показа му се осмејак, а десну руку приложи прсима, на којима висаше велики златан крст, и с тиме поздрави младе јахаче.

— Добро нам дошли честити кнежеви! узвикну ве-

лики кнез. — Благословен долазећи у име Господово ! Млади се кнежеви поклонише, и метуше руке на груди. — Да загрлимо један другог, — продужаваше велики кнез.

И у исто време, најпре загрли једног, па онда другог.

— Срећан нам пут, смрт непријатељу ! као из једног грла проговорише ова два млада коњаника; — ми и војска наша, стављамо се на твоје расположење Господине кнеже.

— Браћо моја мила! ви сте обојица кнежеви, Андрија и Димитрије Олтердеровићи; ми смо се решили, да положимо главе за руску земљу, и за свету веру и свете цреве! говораше вел. кнез Димитрије.

— За то смо и дошли, то и хоћемо, — то и желимо а ево с нама и наше храбре војске — Брјанчана и Трубчана, одговоре Олгердеровићи.

Ова два млада коњаника беху рођена браћа, кнежеви — Андрија и Димитрије Олгердеровићи. Њихов брат, кнез Литовеки Јагајло, беше их нешто увредио, те они због тога пређу на страну Московског Димитрија, и доведу му у помоћ своју војску — Брјанчане и Трубчане.

— А овај, господине кнеже, поче говорити Андрија Олгердеровић, показујући на оног трећег страшног коња“ ника са големим брковима, који сеђаше на свом коњу и усукиваше брк: — овај, кнеже... И не договори...

У тај мах дојурише великом кнезу два друга коња-

ника, усплахирени и задијани. Зној је с њих киптио, а коњи се страшно беху задували и уморили...