Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.
68
приподиже на седлу ; на устима показа му се осмејак, а десну руку приложи прсима, на којима висаше велики златан крст, и с тиме поздрави младе јахаче.
— Добро нам дошли честити кнежеви! узвикну ве-
лики кнез. — Благословен долазећи у име Господово ! Млади се кнежеви поклонише, и метуше руке на груди. — Да загрлимо један другог, — продужаваше велики кнез.
И у исто време, најпре загрли једног, па онда другог.
— Срећан нам пут, смрт непријатељу ! као из једног грла проговорише ова два млада коњаника; — ми и војска наша, стављамо се на твоје расположење Господине кнеже.
— Браћо моја мила! ви сте обојица кнежеви, Андрија и Димитрије Олтердеровићи; ми смо се решили, да положимо главе за руску земљу, и за свету веру и свете цреве! говораше вел. кнез Димитрије.
— За то смо и дошли, то и хоћемо, — то и желимо а ево с нама и наше храбре војске — Брјанчана и Трубчана, одговоре Олгердеровићи.
Ова два млада коњаника беху рођена браћа, кнежеви — Андрија и Димитрије Олгердеровићи. Њихов брат, кнез Литовеки Јагајло, беше их нешто увредио, те они због тога пређу на страну Московског Димитрија, и доведу му у помоћ своју војску — Брјанчане и Трубчане.
— А овај, господине кнеже, поче говорити Андрија Олгердеровић, показујући на оног трећег страшног коња“ ника са големим брковима, који сеђаше на свом коњу и усукиваше брк: — овај, кнеже... И не договори...
У тај мах дојурише великом кнезу два друга коња-
ника, усплахирени и задијани. Зној је с њих киптио, а коњи се страшно беху задували и уморили...