Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

68

па га пружи великом кнезу. Дрктећим рукама кнез разви писмо, брзо га у себи прочита, и намах показа му се на лицу светлоћа и радост.

— Блатодарим ти Господи Боже! Уескликну кнез од радости, и подиже руке к небу. — Свети отац — ево ми ипо други пут шаље стој свети благослов, да пидем у бој... Ово је велико предзнаменовање! Ево за нас помоћи Свемогућег Бога и свете Богоматере!.. „Небој се чедо,“ вели преподобни отац... Ускликнимо и ми е пеалмопевцом;: „Они су на колима и коњима, ами у име Господа, да устанемо и да се исправимо!...“ Устајмо браћо! Боље је храбро умрети него ерамно и у ропству живети. Боље би било, да се нисмо ни кретали на погане татаре, но хоћи довде — и ништа не учинивши — вратити се натраг...

— Добро је, добро! загуди глас непознатог јунака...

У тај мах дође у шатор друго једно ново лице, и видило се да и то ново лице долази с пута. То беше остара јака људина, с проседом бралом, граорастим очима, и одсунца му беше поцрнело лице. На његовом оружјум осталом војничком спремом, виђаху се знаци удараца од сабаља, а и усирена крв на погдекојим местима по хаљинама... —" Брате Симеоне! е каквим гласовима долазиш ! журно га запита велики кнез Димитрије.

— С добрим гласовима за јунаке: Беше одговор....

— Шта је с поганим Мамајем 2

— Грдну и голему силу води на нас Мамај... Ево га већ на Гускином броду... Нашу ињегову војеку, само још ова ноћ раздељује.... Спремај се кнеже! Сутра ће напасти на нас моганци.

— Врло добро! Врло добро! Опет загуди глас Боброка. — И он продекламова ове речи: коњи ржу, грми