Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

69

по Дону лава, велики кнез Димитрије ступа ногом у бакрачлију... Ајдмо на погане татаре |!

Сви су зачуђено гледали на Боброка, али му нико ништа не одговараше.... Само велики кнез подиже очи к небу и прекрсти се...

— Нека буде тако! Боже свемогући! Буди твоја воља!...

УШ Ноћ у очи битке. Пророчанство Боброково,

Ко је био овај тајанствени, овај непознати Боброк, за чије се име— може рећи, да је решило судбину руске земље: — име, које је покренуло неодважног Димитрија и руеку војску да прекорачи рубикон — дотадању руску границу

Летописи говоре, да је Бобров био „Волинац,“ дошљак из јужне Русије, која у време татарско; ига беше прекинула сваку везу са северном — московском, тверском, владимиреском, суздаљском и са свима осталим земљама, које беху под игом татареким. Јужна Русија, заклоњена Дњепром, и осталим степама, тим природним бедемима, још од оног доба, кад претрпи онај пораз за време Батија, почела је мало по мало васкршавати; — док међутим северна Русија, због своје неслоге, још носаше постидни јарам татарски. У јужној Русији све је било као и пре за време Игора, Светислава, Олега и Јарослава „законодавца,“ за време Владимира „јарког сунца,“ и Владимира „Мономаха:“ не беше само кнежева, но било је песника, који су вас певали, јуначка дела „Иваса Кожемјака,“ старог „Јана Усмошевца“ и „Добриње Никитића“ — ових. славних и неумрлих јунака и бораца јужне Русије.