Među svojima : roman

МЕЂУ СВОЈИМА == 95:

морао да устаје између дружине, да га у послу замени. Кал га Миле позвао, не одазва се одмах. Ником се, обично, није хтео одмах одазвати... Неће човек да ико помисли како са нестрпљењем чека на муштерије и на њихове гроше!.. Пљуге он на свачије гроше!.. Не живи за новде, него за ћеф!.. Теје кад га Миле зовну по-други и по трећи пут, као

ла- се пробуди... Прокомеша раменима, зевну и лено се поприлиже: – — Што зовеш> — запита суво, трљајући не-

обријану браду и мрко гледајући на овепу лампу пол ниском таваницом, која одавна дими, а нико од гостију неће да се придигне и ла је увије.

— Имаш ли малиновац 2

— јок, — осече механџија увређен и окрену се у страну. — Слаткице ти тражи у жена... У мене су само љутице, љута пића...

— А ти дај ракијицу, — нареди Миле мекше.

— Велику... Малу г..

— Какву хоћеш... Свеједно...

Механџија тури руке у џепове и искези се.

— Није то свеједно... Малу Кеш савладати ти; а велика ће савладати тебе... Тако ти је... још ни бркова немаш, а да пијеш велику!.. То ми је, зар, за тебег..

Оде, наточи и донесе малу чашицу ракије. Спусти пред Милу... Па опет погледа на лампу и мукло

прогунђа: — Вала, штенади погана, кад вама дим не смета, не смета ни мени... — И опет се врати и седе

за сто... И опет поче дремати.

Миле се згурио за столом и мирно, ћутећи, посматрао госте... Ти и таки људи требали, дакле, да одлуче о његовом намештењу... Овако, уз чашу вина или ракије, којом би их частио газда Михо или други неко, да лепо и сложно закључе шта ће викнути: „достојан“ или „недостојан“... Макар што га честито нису ни видели, што још нико с њиме готово ни говорио није... И, кад би био изабран, могао би се испрсити и похвалити како му народ»

и Пе

та