Među svojima : roman

МЕЂУ СВОЈИМА 105»

погледав на газдиницу која се одмах досетила јаду,. очајно размахнула рукама изнад главе и пригушене: вриснула, запитао усплахирено, промукло:

— Шта јег

= Нема Даринке.

Тата необучена, рашчупана оде у собу зовући, тражећи. И две друге слушкиње узвртеле се око ње. А он пристао за њима и још ништа не разумевајући, љутито дрекну:

= Шта је» Е |

— Побјегла Даринка, — кроз плач промуца Тата, па му се спусти, паде пред ноге и обгрли му колена. — Оставила нас...

= Куд је побјеглаг — запита газда суво, не верујући |

= Побјегла Мили... Попову

= Мииили 2.

— Загледали се, у зао час..

Газда намах све разабра, схвати. Снажно је одгурну ногом и отрже се. Пође према зиду као да тражи пушку, — и ако одавна пушке имао није, —= зграби свој чворугави штап из прикрајка и оштро викну:

=— Ђе сте момци2... Амо... Отимаћемо...

Удари се руком у прса,и грмну јаче:

— Отимаћемо је... За косе ћу је узети, коњу за реп привезати и довући... Одмах...

Момци се збили један уз другога и поплашено се згледају... Ни један не сме да макне... Пре су на његов миг трчали, скакали, а сад, кад зове, нико не може да пође, да помогне.

— Хајдемо, — завика газда опет, заборављајући да је необучен, па измахну штапом и хтеде да пође.

= А ја мнијем да су они и 'вјенчани, — једва се усуди да проговори најстарији од слуга, шепави Спасоје. — У њих је то свршено.

Газда га попреко погледа.., Је ли могућег... Да се сврши нешто преко његове: вољег... И он да не може ништа 2... Ни да забрани 2... Ни да се освети 2... Ништа... По Спасојеву лицу познаде, да је истина