Među svojima : roman

МЕЂУ СВОЈИМА = 107

ХШ.

У чаршији сви прорицали и надали се да газда Михо неће, од стида, изаћи из куће барем за месец дана. А он изишао сјутрадан. Обукао се некако гиздаво, готово празнички. Мирно иде улицом опирући се о свој дебели штап, поносито одигнувши главу. Знао је отприлике, шта ће се све мислити и говорити о њему. Зато и хтео да сваком напркоси, ла покаже како њему и имену његову ништа наудити не може. И кћи ако се дигне против њега, и њу је у стању одбацити. Идући чаршијом застајао је, по обичају, пред дућанима муштерија. Питао их, токорбе, за здравље и посао. А сваком оштро, испитујући гледа у очи, као да би да му прочита сваку, помисао. Готово ни један није могао ла издржи тај мађијски поглед. још јуче пили, бекријали, псовали га, а данас да га слободно гледају! Не могу!.. Газда, намргодивши се, не пита више ништа. (Опет подигне главу, окрене се и лагано иде даље. После подне одјахао и на село. Слуге, које опет, за инад осветницима, задржао, опремили му коња, истимарили. (Оседлали га и новим седлом са посребреним узенгијама и црвеним бисагама, зауздали га уздом са великим; шареним китама које га бију по челу, расипљу се по очима. Гриву му испреплели тракама и гајтанима, реп потшишали.- Спасоје, са још једним момчетом, пешке су каскали пред коњем. А газда, горд и усправљен, чврсто седео у

седлу. Нигде се обазрео није, ни на кога погледао. -

Једино, из пркоса, навратио баш испред попове куће. Ударивши коња узенгијом, натерао га да поскочи, да заигра. А он пакосно, изазивачки гледао у прозоре. Не опазив никога, опет попусти узде, шикну кроз нос и обори главу.

У попа су, у то доба, сви седели у ручаоној соби и испијали чај. Поп сео у врх стола, на широко, домаћински. Узео Даринку поред себе и хоће, из своје руке, да јој даје и чај и колаче. Хоће да је пита као дете. Од јутрос, откако је устао, не зна