Među svojima : roman

— МЕЂУ СВОЈИМА 109

Она отрже руку, поклопи очи њоме и поново

заплака. = Рашта плачеш2 = Онако.

(Седе поред ње, наслони јој се на раме и поче је миловати по коси.

= Је ли те неко увриједио 2

— Није.

= Паг...

= Ништа. Сјетила сам се мајке.

(Састави руке преко колена и болно јекну:

=— Колико ли пати!

Након тога, кад би се сетила мајке, Даринка се увек сакривала у буџаке, где је не могу наћи... Тамо остане каткад по сахат, по два. Кушаше, преко Томане, и да распита за њу... Само јој Томана никад није смела да каже пуну истину. Не сме старица да каже, како газда, након срамоше оне, још није лепе речи проговорио ни с ким у кући... Чак ни са женом... Док се у чаршији правио весео, кочоперио се, пркосио, код куће био љут, жесток .., Чим се врати из чаршије и закрочи преко прага, грди свакога кога сусретне. Неће више да иде ни у башту, на своје старо место, крај потока. Одмах бежи у собу и закључаје се. Откључа само каткад, ако му донесу вечеру или ако затражи ракије. А ракије пио више него икад... Понеки пут испразни једну боцу, другу...

Остављена, одбачена газдиница Тата немо се врзала око његове собе. Застаје, пази, слуша... Каткад се малаксало спусти, седне на праг. Прикупи мршава колена и, поднимивши се, бесвесно гледа некуд, ни сама не зна куда. Чинило јој се, очекиваше, да ће је газда ипак, једне вечери, позвати себи. Зовнуће да разговарају о њој, о јединици ... Није је, зар, заборавиог... Не може заборавити... Он је зато и невесео, што ње нема... Зато се пропио, што ње нема... Цвеће запустио, јер га она не залева... Жали он за дететом својим, као што жали и она, мати... Па зар још може дуго

~