Među svojima : roman

110 СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

издржати без њег... Неће ли, најпосле, једне ве"чери, одлучити се, дигнути2. .. Неће ли рећи: „Хај-

демо, тамо... Да видимо дијете... 2 Очекујући, надајући се, газдиница све више копнела... Венула сваки дан... Оседела, сасвим пожутела у лицу, погурила се... Једва корача... Многи се чудили

како се одавна није укинула с нога, како већ није пала у постељу. је ли Томана могла да све то каже Даринкиг... Кришом се одвуче, сврати у дућане и за своје паре накупује воћа, колача... Све носи и спушта јој у крило, смејући се и намигујући.

— То ти, — каже, — послала мати... И поздравила те... По стотину пута поздравља __. И вели ти да се не бринеш за њу...

— "А је ли здраваг — брижно пита Даринка, сакривајући поклон, да ко не види.

Никад здравија!

— Ни отац се не љути вишег

— Задовољан је ко млад јелен и милује је ко никада... ;

Није могла потпуно веровати. По гласу Гоманину, по покретима као да познавала, како није све тако како прича. И слутила је да има нешто рђаво, нешто што се од ње крије... Али шта... Шта...

Опет се сакривала у буџаке.

ХТУ.

По шести пут накањује се Миле да на хартију набаци омању скицу... Никако да почне... Одавно све смислио, све распоредио, скројио... У глави му читава слика, пуна, жива, пластична слика, којом ће. намах да замами читаоца, да га освоји. Кад иде, шета, чини му се да ће одмах, чим приступи столу, све ићи лако, без муке. За непун сахат већ ће бити готов. Имаће ствар какву још никад написао није. Одличну, јединствену!.. Брзо, без одвлачења, узима перо, намести се. Брзо разреже и И превије, уреди... Почне грицкати држаље и чека.