Među svojima : roman

МЕЂУ СВОЈИМА - ит

(Сад само да напише прву реченицу... Она је још. понајтежа. Остале долазе саме, навиру... Готово не може човек да им одоли... Само кад се једанпут почне!.. Али, го ђавола, како 2.. Како би да почне2.. Опази, да нема довољно тинте. Љутито мућне тинтарницом, опсује нешто. Оде у очеву собу и напуни. Опет се врати. Узме перо међу прсте и пипа, гледа... Проба га на нокту... Једну реченицу као да ухвати... Ево је!.. Згодна! . Замочи перо у тинту и поче да пише. Опет остави... Одбаци перо и удари руком по столу... Не ваља!.. Банална, обична!.. Чак се ни прекројити не може... Може лиг.. Никако!..

Устане и почне немирно ходати.

= Но... Хвала Богу!

Опет нашао, потрефио... Лепо, сликовито... Притрча столу и, онако с нога, бојећи се да му не побегне, написа... Прочита... И одмах побриса.

= Не ваља!.. Не ваља!..

Даринка, као прикрадајући се, улази у собу. Приступи му с осмехом. ·

— Јутрос ме ниси ни пољубио, — рече меко, умиљавајући се. = По обичају. — У послу сам, — кратко одговори он и из-

макну се мала.

— Пољуби барем сада... Једном, двапута!..

— Остави!

= И три пута, ако хоћеш!

Ухвати га за руку и принесе му образ да га пољуби. Он се окрену и као да хтеде брекнути... Ипак не одби... Мрзовољно, усиљено нагне се, почеша је брковима покрај уха... Па опет оступи.

— Вар таког — запита она прекорно.

— Ето сам те пољубио... Остави ме сада, нестрпљиво избаци он, па опет пође столу.

— Зашто се љутиш на ме... Шта сам ти учинила 2 — запита она лакше, као молећи.

==“ (Остави, молим те, та глупа питања... окоси се он жестоко и сав се искриви на столици.