Među svojima : roman

МЕЂУ СВОЈИМА 213

пушта. И узбуђен, задихан опет се заваљује на столицу. Иза тога као да се одушеви и почне да прича. Каже, како ће и он сада озбиљно да прихвати за посао. Прво: има много, много да напише... Недавно, неколико пута, кушао али није могао... Сад ће већ лакше ићи... Написаће, продаће, зарадиће новце... Затим Не да тражи место... Дела његова изљићи ће га на згодно, видно место. И сви ће морати да иду с њим, даље. Доста се чамило у овој јадној, Богом заборављеној, касаби... Доста се глупавило међу овим ситним, незнатним људима... Сад ће тек да се почне живети новим, правим животом!... 5 |

—"С ким овде да говорим... С ким да се са= станемг — питао је јаче, презриво опљунув према чартнији. — Тамо ћу барем да се крећем у друштву какво ми доликује... Сваки дан да дебатујем о важним, најкрупнијим питањима, да постављам и решавам проблеме... Па сабор:... Погориште!... Уредништва!...

— А ја бих најволио овђе да умрем, — мирно му одговара поп, испијајући чашу. — Овђе мин гроб покојнице... Па да починем поред ње... Волим, да су ми кости међу својима, да знам ђе ће

– бити.

— То су емијешке предрасуде, — ватрено га прекида Миле, — предрасуде малих, забачених људи... Главно је да се мора умријети, а гдје... Нек се умире _ тдје било!... Мртвацу је“ свеједно: или га бацили у море, или саранили у цркву, закопали га међу тубине, или међу своје... На њега сеитгко, — макар ко био, — прије или посље заборавља...

— И ја бих овђе волила, — уплете се и Даринка, подржавајући попа. — ја се бојим тих великих друштава и те крупне госводе...

— Чим се навикцете на-њих, заволићете их...

И он је, све се више одушевљавајући, причао даље и хвалио... Затим одмах ишао да пише писма .:. Писао неколицини пријатеља и познаника, који су вољни и да се заузму и да све учине за њега.

> 9