Među svojima : roman

(РО и СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

брзо сврну у туђу, комшијску башту. Затим, пазећи да ко не види, погурена пође покрај плота... Дође до омањег, уског пролаза и поче се провлачити. Густо купиново шибље хватало је за хаљине, вукло, плентало се око нога, шибало по лицу. Из греботина на рукама удари крв. Она као да ништа не осећа... Чим се докопа познате, своје баште, пође трчећи. Прескочи преко потока, загази у траву, дође на путању... Затим лагано отвори ниски, искривљени капиџик и уљезе у авлију.

Код високог, кусастог лехандера, на простој, искрпљеној троножници сеђаше Тата. Седи онако слаба, погурена, држи танко вретено међу прстима и распреда свилу. (Старица јој била ·-окренута леђима. Чуперак седе косе опустио се испод шамије и пузи јој по врату... Даринки заигра срце... Хтеде да приступи, да целива онај чуперак... Па нагло "опружи руке, преви се и заклопи. јој очи: прстима, сакри их.

Тата стрекну, зањија се. Мршаве руке затреперише, вретено испаде и једнако се вртећи, отетура у траву.

— Зар ти, Дарог..

Даринка не одговори. Прискочи, седе јој у крило не смејући да погледа, сакри јој главу у недра. = [иг..

И, као неверујући, поче да пипа, стеже ... Па спусти бледу главу на бујну косу њезину и као да поче мирисати:

— Слатка цура моја!..

Заплакале нису ни једна ни друга- Као да им се сасушиле сузе. Није их било. Само се гледају и грле, непрестано грле и гледају.

— А што си ми блиједа тако2 — благо запита Тата, милујући је по образу.

— Онако... од радости...

— Да ниси слаба»

Тата као да ненадно оздрави. Брзо се придиже, исправи. Узе је за руку и поведе према соби.

“ — Хајдемо...