Među svojima : roman

МЕЂУ СВОЈИМА ит

— Али ако бабо... 3

— Шта ће бабог — некако пркосно изговори Тата и повуче је јаче. — Зар да те се мајка не нагледа 2

ХУ.

Негде испред подне, баш кад се дућанџије спре– мају да ручају на својим ћепењцима, — пошто им деца у малим, бакарним. тасима донела ручак од кућа, — зазврјаше чаршијом нова, једина у читавој касаби, кола. Лепа, бледуњава девојка и три господски одевена младића, варошанина, седели у њима. Све дућанџије, као по команди каквој, намах оставише ручак. Сви истрчаше пред дућане, склепташе се један уз другога. Држећи руке над очима и кладећи се погађаху: коме ће посетаг.. Где ће свратитиг.. Изненадише се кад опазише како се кола зауставише пред школом. Девојка, весело машући рукама, брзо, као дивокоза, искочи и нагло потрча међу липе, Момци, пограбивши две-три торое и неколика штапа пођоше за њом.

— Ко ли је оног — питаху многи, згледајући се зачуђено.

= Ко би још тоа Ра учитеља, кад он ничије друштво не волиг..“

— А зар му не познајете шћер> — изненада, са стране, викну неко и удари се по челу. — Није ли и прије три године долазила...

Кроз непун сахат свуда се говорило само о учи-

тељевој кћери. Лепа, лепа, лепа!... Вила!... Ништа мање него три просиоца пристала за њом. Или да пође за њих, или да се одмах убију!... И све сама

господа... Голема, велика господа, чији се новци за годину дана не могу пребројати. И сви у жутим ципелама и са штаповима у руци!...

Учитељ као да се не обрадова много новим гостима. Додуше загрлио је кћер, — морала само причекати док отаре руке које су биле мокре, —