Među svojima : roman

МЕЂУ СВОЈИМА 119

момке, који гологлави стајали одаље и чекали док на њих дође ред да се поздраве. Рођаци 2... Пријатељи 2... ·

— јес... Моји пријатељи, — дочека Десанка живо — а дошли да те посјете...

Поп, поласкан пажњом ове необичне господе, узврти се мало.

— Нека, нека ђецо... Живи били... Нека сте дошли...

Хтео би још нешто “да каже, да захвали, а не зна. Само притеже мантију, чупка је и осврће се. Па, као прибравши се, потапка Десанку по рамену и лако је гурну према соби.

— Хајдемо, хајдемо, — замуца, не гледајући на остале. — Да се одморите.

У соби затекоше Милу. Ходао немирно од прозора до прозора, шапућући нешто. Као да поново покушавао да пише. Кад гости уљегоше, прену се. И као да хтеде побећи из собе, сакрити се. Пође према вратима и судари се са оцем.

— А ево и њега!... Ево ми сина! — рече поп поносито, стискајући га за мишицу и водећи према Десанки. — А ово је.:. хајд погоди, сине... ех, зар

не знаш2... Ово је Десанка учитељева.

Затим, док се сви нису још ни поздравили, оде. Одмах се врати, водећи за руку Даринку, која изгледала некако и немирна и усплахирена.

— А ово ми је снаха!.. Оваке на свијету нема!..

Настаде мало комешање, гуркање. Почеше се поново представљати и поздрављати. Даринка, изненађена посетом туђих, непознатих лица, заруменила се сва, смела. Нити зна шта да каже, ни како да се окрене. збунила се још више што и Миле гледа, пази на њу. Причини јој се као да је прекорава погледом... Заклони се брзо за попа и стаде покрај врата. Желила само да што пре умакне. Не зна ни што су је звали... Што ће имг.. Зар није сувишна међу њима 2,..

Миле, опазив је сакривену, као да се љутну. Погледао је некако попреко. Па нагло искочи напред