Među svojima : roman

156 ____СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ -

рали на попа. Некада га онако бранили, опраштали му све везе са Јованком и све ситније грехове. Сад никако нису могли да опросте, што се у-сину његову толико разочарали... Захтевали су од попа да га се јавно одрече. Чак да га прокуне у цркви. (0' какву празнику, кад народ препуни цркву, да, по старинском обичају, у црној жалосној одежди, са. наопако окренутим воштаницама у рукама, стане на двери и гласно да проклиње. Нека очева клетва одјекује изнад побожних, погнутих глава, окађених мирисом тамјана и распаљених свећа. Нека се ОД– бије о чађаве, мемљиве зидове и нека замре, скамени се под ниским и мрачним сводом. А читав народ да виче „амин“... Да га се одрекне као Искариота нечастивог. Знали су, уверени били да их поп неће послушати... Али су захтевали... Да су могли још нешто свирепије измислити и то би захтевали. И готово се наслађивали што виде попа утучена, скрхана. Мило им што не зна ни да се брани, него само нејасно муца нешто. Кад би неко, са стране, дошао да га тако кори, сви би заједнички скочили на обрану, тукли га, давили. А себи дозвољавали да без милости коре и пребацују... Чинило им се као да Миле негде, прикривен, слуша... И као да сваком речи само њега погађају... Због тога им било некако лакше. -

И газдиница Тата чула је _ за све. И готово није могла да верује... Није ли се, у задње доба, неколико пута састала са Даринком 2 ... А'она још никад ведрија ни задовољнија била није... Зар би одиста могла бити толико слепа да ништа не позна на Мили... Да не примети никакву промену... А да је ишта познала, зар би могла бити тако неискрена према материг... Ништа да не каже, да се не потужиг... Неби ли се макар чиме одала2.. · И сад, изненада, да се све овако преокрене2... Може ли бити... Не лаже ли свет и овог пута као и што је толико пута слагао Очекивала је Даринку. Или да дође те да све потврди, призна, или све да побије... Сваки час излазила на авлију, прилазила