Među svojima : roman

МЕЂУ СВОЈИМА Е 157

вратима, ослухивала... Да јој сама оде и да запита, није смела. Шта би било, кад би Михо сазнао... Она да прекорачи праг попове куће... Како би смела изаћи пред њега... Мучила се, патила. Питала, распитивала свакога. И сви ј0] неједнако казивали. Свак, додуше, потврђује да су отишли. Али неки тврде да су их својим очима видели како беже заједно, док други уверавају како су отишли растављени, једно за другим. Неки причају како је Миле био и тужан и суморан. Други кажу да је "био весео и чак певао путем. Пред газдом није смела ни да проговори о томе, камо ли да што запита. Од Даринкине удаје њезино се име није спомињало пред њим. Ко би се усудио да о њој, говориг... Колико се морало крити, колико пазити да не види или не сазна како Даринка дође у походе, и како с матером седи, разговара!... Колико се морало ласкати и слугама и сљушкињама, да неби одали! ~

Ни сам Михо није говорио о њој. Никад. Као да је ни имао није. Није више ни проклињао. А знао чак, поред све њихове пажње, да долази у кућу. Једанпут, кроз прозорић, видео је како с матером стоји на авлији... Обе мислиле да спава, — у то доба увек је спавао, — и мирно стајале на авлији. А он их гледао... И ништа казао није. Никога прекорио... Шта више, другога дана никако није хтео спавати. Сакривен стајао и вребао Даринку... Чекао је, надао јој се... И ниједошла...

Газдиница- је приметила, како је задњих дана нешто суморнији, Не једе готово ништа, не говори. Чак и не грди У кући свима необично што не чују ни једног прекора, ни једне погрде... И свима жао, тешко... |

Једнога јутра, рано, изађе на башту. Оде међу _ цвеће и, пребирајући шебој, као узгред добаци газдиници: = А она наша оста остављена, а2.. Ја, ја... Душманин јој и отац и-мати,. па неће да слуша. Тако јој и треба...