Među svojima : roman

158 СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

- _ Газдиница, изненађена, не одговори. И шта би могла одговорити 2.. Нити смела бранити, ни хтела кудити. Газда, као да себи прича, настави живље:

— И сад ће... то видим... опет оцу на_врат... Хоће... Нема онога пса, сал треба отац... Ја, ја.

Па важно одиже прст према фесу-и попрети:

— "Али сад ја нећу... јок... ја нисам више отац... ја сам нико и ништа... Моје очи нек је више не виде. |

Газдиница се скупи и поче кашљати у шаку. Као да смишљаше: би ли што рекла, би ли замолила 2 Не смеде.-. Збуњено му приступи и поче отресати траву са широких му чакшира. Он убра два цвета и помириса. Задену их за појас и крену у чаршију.

_— Ако дође, — избаци суво, — ти... како ти драго... Мати си... Ги можеш и примити... Само ја јок!.. Мене нек не тражи...

Неколико дана као да се надао да ће се збиља вратити. Сваке вечери онако оштро, суво питао Тату:- „Шта је 2.. је ли већ дошла 2..“ И готово се почео љутити што је нема. Неће да каже, да се ода, али се познаје на њему да му криво... Газдиница познала одмах... И одмах отишла у собу и, крстећи се и метанишући, прислужила кандило пред иконом. |

Напослетку као да му додија чекање. Зовну Тату да га, по обичају, опаше и очета. Сваки дан само га она опасивала и четкала... Док се вртила и угибала око њега, љутито окреса: -

— ја не знам шта онај нечастиви поп мисли... Мисли, зар, да сам ја просјак... И он да храни моју шћер, коју му син оставио!.. је лиг.. Он, поп један, па мени уз нос... је лиг.. Да ми и сад удара у образ пред свијетом!.. Хм...

Тата не одговори. Само поче помало да кашљуца и да живље четка. С

— Шта ти-мислиш“.. Што не говориш 2

=— А шта ћу казатиг — кротко одговори она и преклони се пред њим. = Ти си глава, ти знаш...