Među svojima : roman

__ МЕЂУ СВОЈИМА , 570

Надао се да ће га ту Миле прекинути и запитати штогод... Застаде мало... Али како ништа не одговори, чак не престаде ни да се љуљушка, избаци јаче: -

— Али нам мораш лијепо обећати, да ћеш бити. поштенији од оца...

Миле стрекну. Нагло се исправи на столици, укрути се.

— А шта је мој отац непоштено урадио 2.. оштро,

право одсечно запита.

Газда се ослони на чибук и подругљиво се осмехну--

— Не знашг . = Не знам, — одговори Миле жешће, а већ почео да се љути. — Мени је мој отац најпоштенији

човјек на свијету... =

Газда немилосно отегну:

— А знаш ли да је незаконито живио са оном удовицом, са Јованком оном, толико година 2.. Свештеник један, па да незаконито живи!..

Миле је, додуше, већ неколико пута начуо -но= неке приче о своме оцу и о Јованци. И правио се невешт. Или није хтео веровати, или, ако и веровао, није држао да су вредне пажње. Оцу зато нити што када споменуо, нити чак у шали набацио... Нипошто... Али сад, кад му овај угојени, буцмасти човек, са великим зеленим очима и са два подвољка,. излази са таком оптужбом и баца му јеу лице, узбуни се и њему се однекуд учини, до то, јер се тако казало, не може ни бити истина.

– То није истина! — викну јогунасто и скочи са столице.. — Лаж је то!

— ја нити сам кад лагао нити сад лажем, поносито изговори газда и удари се у прса. — Што ти ја кажем, сва ће ти касаба потврдити... Свако то зна, а ти не знаш:.. Тамо смо га тужили толико пута... Штета, што га није казнио... Нашло: се и тамо лопова који га одбранили...

У Мили се јави пркос. Па ако је и истина, шта: се то тиче овог човекаг И држећи штап по средини, некако дрско, изазивачки упита: