Među svojima : roman

-58 СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

— Паг..

-— Ето, ја рекох, = као љутну се газда а зелене му-се очи некако злурадо светле и подвољак као да се надима, шири. — Ако ћеш обећати да нећеш

бити непоштен као отац, бираћемо те...

Како је дрзак, како насртљив овај набрекли дебељко, ова узвиштана гомила меса и сала, умотана "у скупоцену чоху!.. И са каквим самопоуздањем, са каквом одлучношћу мумла!.. И са каквим лудим "уверењем држи кантар поштења у руци и како безобзирно одмерава!... Миле стиште шаке н хтеде да приступи, да му једним ударом стера црвели фес међу рамена... Ипак, гадећи се, устукну Патра и презриво опљуну. поред себе.

— Мој отац, свакако, није могао ништа непоштеније учинити, него понеки силни и угледни људи

говђе, — некако поносито избаци, високо уздигнув главу. — Он барем није оглобио ни оробио толико несрећних породица колико они... И ја не дозво-

љавам да га ико, у моме присуству, назива непо"штењаком. Газда, коме још нико у касаби овако проговорио није, застаде. Протра рукама очи и забленуто се "загледа Мили у лице... Чије је ово момче2... Шта тражи... Зна ли оно у чијој магази и пред ким стојир... Чибук му задрхта у руци, дебеле усне као да се растегнуше и заиграше.

— А-шта ти мени имаш дозвољавати или не дозвољавати, момчег — запита ситно, утањено, ругајући се као: раздраженом и расплаканом детету. Ко тебе за какву дозволу пита... Гебег... Тхи!... Какав отац, таки син!...

— Ниткове!...

Миле опет приступи,-одиже штап, замахну... Опазив како се газда, поплашен, завали на леђа, брзо. се окрену и пође према вратима.

— Ниткове! —-"довикну му још једном с прага, да чује сва чаршија.

И оде.