Među svojima : roman

664 - СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

дају се слободније. „Право је да неко и њему покаже зубе“ усуди се неки да каже... Па се одмах

питају: а шта ће садаг.. Хоће ли газда да почне

са осветом=.. И ко бе бити прва жртваг

Жене су унапред познале да мора бити белаја. Никада газда Михо неће пустити да му кћи пође за поповскога сина. Нипошто. Оца, некада, тужио

"митрополиту, а сину да поклања кћер:.. Може ли

то битиг.. Оне су угатале да је због тога и позвао Милу у магазу. Нозвао га, частио као познаника и одмах му досацио: „себи руке !.. „Нећу“ безобразно одговорио Миле... „Нећеш»..“ Реч по реч, дошло до свађе... Газда. се наљутио, измахнуо тешком ручурином те момчету опалио шамар. Момче се одмах успалило, зграбило газду за грло п назвало га нитковом... Да слуге нису притрчале и развадиле, један би, — то је сигурно, — и мртав био... Жене нису штеделе ни газду Миху ни Милу. Нападале на обојицу, проклињале их. Само се понека усудила да узгред пожали попа „јаднога родитеља...“ једино газдиницу Тату и Даринку што су једногласно сажалевале. Знале су добро, да њима мора бити понајтеже.

Истога дана, после подне, у Станишиној се магази састало читаво веће. И ако се нису сазивали нити шта поручивали један другоме, ипак се сви окупили раније него обично. Први дотрчао Васиљ. Он желео да сазна: шта мисли Станиша о читавој ствари, те да без затезања потврди. Поп и Миле дошли су заједно. Поп је управо на силу довукао Милу, јер се овај упорно отимао и бранио, зазирући од Станише и његових дубина... Напослетку се појавио и Митар, поднапит, весео, задовољан...

— Хо, хо, — бекријски узвикну пре него је преко прага прешао. — Кад је слава, нек је слава!.. Данас ја частим!.. |

Несигуран на ногама, љуљушкао се као лађа на таласима. Под оба пазуха чврсто стискао две тешке боце са ракијом; у руци држао фишек препуњен киселим краставцима, салатом, зеленим лу-