Među svojima : roman

МЕЂУ СВОЈИМА 63“

>

ни занимљивији... Никада се нису осећали толико.

блиски као сада...

УШ.

да сваки, крупни или ситни догађај, у касаби сеубрзо сазна. И одмах се о њему почне говорити на_ сва четири краја. Дође ли какав странац, већ сваки касабалија, који га ни видео није, одмах ће вам испричати како изгледа, како је обучен. Потуку ли се двојица, за час се изброји колико је који задобио удараца и са колико је чворуга на глави и модрица на леђима отишао кући. Изгуби ли неко: на картама, одмах се срачуна коју ће њиву или ливаду заложити. А кад се неко од обичних смртних људи усуди да једног газда Миху јавно назове нитковом, — то је већ чудо над чудима. Горе, него да. је и на узбуну зазвонило. _

Људи, изненађени и узбуђени, не могу више ни да мисле, камо ли да раде. Чак се ни седети не може у оним- скромним, тесним дућанима. Намах почели одлазити један другоме, прикупљати се. Готово на сваком кораку збила се густа, шарена гомила. Само се види како понеки живо, готово не предишући, прича, а непрестано измахује и главом и рукама, одступа, поскакује. (Остали стоје забле= нути. Неки му'никако не верују, док некии верују, забринуто чупкају бркове и полугласно шапћу

нешто, примећују. Многоме се опази злурад, освет=

нички осмех на лицу. Многи не може да се уздржи

а да се гласно не зацерека, па бржебоље сам себи.

запушава уста марамом или рукавом, плашљиво се осврћући: да ко не гледа. Попове присташе никако и не крију свога весеља. Гордо, победоносно пролазе улицом, гласно се поздрављају и изазивачки гледају противнике. Газдини пријатељи изгледају забринути, снуждени. Некако кришом прилазе један другоме, шапатом се договарају. Сваки као да се боји да ће се сада газдин гњев излити на њега. Тек кад се два блиска пријатеља насамо састану, погле—