Među svojima : roman

МЕЂУ СВОЈИМА 85

сви, али... Ниси дијете, знаш се снаћи... Бог нек ти је у помоћи!. Хајде...

Некако свечано приступи и спусти му руку на главу... Другом га благослови... Испрекидано, нејасно очита кратку молитву... Оде у своју собу и затвори се опет.

Миле поче скупљати рубље, књиге, хаљине и спремати се за пут... Све нашао, наслагао, уредио.. Ништа заборавио није... Још само да се поздрави са пријатељима, па одмах да крене. И није могао поћи .. _ Одгађа с дана на дан... Нешто га још уставља, задржава... Или се не осећа потпуно здрав, или је неиспаван, изморен... А све чешће излази у шетњу и све чешће навраћа поред газдине куће... Као- да се зарекао да мора Даринку видети... Само мало, макар и издаљега, да је види... Љути се на њу, прекорава је сам у себи, пребацује јој како је горда, хладна, без срца... Хтео би, желео да стане, да јој све каже у лице... Да каже и колико се преварио у њој и колико је сада мрзи... Не може да оде, док јој све не рекне... Хоће, на силу хоће да је увреди, понизи... Ударац мора бити снажан, да силно заболи и порази... Да ко запита: нашто све то, неби знао одговорити... Наште 2.. Зар он зна нашто 2.. Само да је опази, да је види, — ех, тада може бити и да би знао... А овако...

— Колико се заинадила!.. Колико је пакосна!..

(Сваки пут, нехотице, избаци по какву сличну примедбу кад је не види... Па барем да запева, да се, из инада, засмеје!.. Знао би да је још у кући и да је жива... Или да,спусти макар рубац на зид!.. Да види рубац, кад њу не може!.. Ни то!.. Богато, размажено, јогунасто дете!.. Хоће да се види колико презире једног поповског сина, који био толико смион да се њезину моћноме оцу успротиви... Заклињао се да више неће ни проћи туда, ни погледати на кућу... Има зар и он толико поноса, да покаже како не жали много за њом, како се не жели никоме наметати... И свраћао је у други

/