Među svojima : roman

МЕЂУ СВОЈИМА 87

_—__А кад ћеш се вратитиг — Хтеде да запита заједљиво. А глас јој некако пригушен, туп...

— Ко знаг... Никад!...

= Никад 2.

Прислони се леђима уз стабло од трешње и немарно поче чупкати и загризати крајеве свиленог

рупца.. И је као да јој свеједно: вратио се или не вратио.. |

Миле се љутну. Удари шеширом по зилу, брзо се измакну и поклони се:

— Збогом! ·

(дна не одговори.

— збогом!

ПИ пође сокаком.

Она пребледи... Немирна, узбуђена нагло притрча зиду и опружи обе руке према сокаку.. Не пазећи хоће ли ко чути или видети, болно, жалостивно јаукну:

=— По Богу! ----

О задрхта. Осврну се.

Икеште

— Илем.

— Немој!...

Он, и љутит и радостан, намах се приповрати. Угледавши је онако бледу, запита поплашено:

— Шта 7 12...

— Не иди! — малаксало замоли она, све више ружајући руке као да би да га зграби, стегне. Зар би волила да не илемг — као нашали

се ОН.

— Не питај!

(Она се изви, брзо га ухвати за рукав. Пре него је могао отргнути, принесе уснама. Пољуби.

= Остани!

— Али...

— Остани... до сутра!... — испрекидано замоли она, не пуштајући га. — Само још до сутра!... Да

те још једном видим... И да ти кажем.. Не усуђујући се да. му пољуби руку, опет му пољуби рукав... Па се окрену и побеже у кућу..