Meduza : petnaestodnevni književno-umetnički časopis : dvuhnedelьnый literaturno-hudožestvennый žurnal

АЛЕКСАНДАР БЛОК

ДВАНАЕСТОРИЦА р

— (Светиславу Стефановиву — Преводилац.

ПРЕДГОВОР

Блок осепа револуци]у као музику.

Он веру]е да нас музика не може и не сме оставити. Гоголь |е био у ужасу: Да нас како не напусти музика! Шта би било од’ света!

То |е ]едан од централних проблема руског”

песничког оствареьа: таква музика — асимптотична циъу Васеъене. Пушкин се б0]ао савршенства омузикалъене стварности — она би уништила у ъудима тежье рационалном, или би довела до оча}аьа човечанство, ко]е мора увек имати сво] музички ци». Зато |е убиен Сажери, у на]дивни]ем руском драмскоме спеву, у на]трагични]ем ужасу ]амбова, ко]и су

од бола постали камени спондеи. И Досто]евски |е_

имао визи!у страшне музике будуйности: у ]едном, |

тону у {едно] бои, ]едном ритму. Сваки удар носио би печат истога звучнога смисла. Против тога претебега музичкога ]единства боре се Досто]евскови Гунаци, стварно и симболички.

За Блока-лиричара: све данашиье неравнине, рапавости, псовке, поколи, крв, глад и помор — све ]е то део Велике Музике. Велика Музика мора имати оправдате, исто толико велико колико и она. И баш 'преко рапавости и несклада (]ер то на]ре осетимо, ми, навикнути на ]едан маьи ужи и сипушни]и склад) — иде Блок да осво]и дубоки смисао догабада: зачарани смисао у срцу музике.

Блок иде да осва]а тврбаву звукова — звуко-.

вима. Реално смо, по Вагнеровом упуту, у Парсифалу, осва]али нереалну кулу Клингсорову: Мачем и копъем,

а не звуком. За то Кундри лику]е. Тако не раде чу- |

вари руског Граала. Ова] пут, Блок прима просту мелоди]у народне „частушке“ (као пречанске колске подскочице са оним облигатним щала]! на кра]у). ЕБоме усклабу]е Блок лини]е. Од основе неке народнемелодичке - во]ничке полази да юоме, као замком, ухвати оно даъе — музику револуци]е. Тургеьев ]е

‚2

веровао да треба само исковати мач, израдити орубе: кьижевни ]език, па Ве ]език, оди]амантисан блеском и божанским поразом сво]им накнадно, родити народну величину и дочарати велике догаБа]е. Блок мисли: Догабаи су веп створени, треба само наби музички начин, да их се разуме.

Блок нене да меьа, као сви остали Руси, он хопе само да разуме оно што ]есте — музиком.

Ето, Гоголь ]е чуо музику ода свуд. Он ]е веровао да треба само прожети народ чистом музиком ствари и речи. Треба уклонити музици све сметье у ъудима, и онда Ве ъене светле плиме разбуктати се водопадима ко]и све носе у висину.

Мусоргски |е знао да ]е све наште лично ако не део а оно могувност ошити]е музике. У ъу |е ©н, општи]у, увлачио нашу личност, и она }е, у свемирске конце уплетена, довела нас у све свемирске Билиме: Свугде смо кад слушамо Мусоргског. (У ствари има и |една ужа — наша музика. И у ьу нас ]е, у уску, бацао — и тада смо, ненадно, били тако усамъени...)

Скр]абин ]е очекивао свемирски судар звукова, када ве (тек тада!) на]зад све се изразити, и све добити потпун смисао, коди предходи пропасти.

И Блок има од искони та] култ обухвати помову свемирске музике, та] као музички пантеизам Рим скога-Корсакова. Само Блок можда не веру]е, да се кра]ьи смисао ипак да докучити. Не зато што би музика била несигуран путовоба, но зато што |е све можда ипак недокучиво. Да, сумьа: можда ]е та] луди грч музике кроз руску степу и руску дущу само утвара, привиценье? Можда ствари посто]е и без музике у себи?

Онда би (бар за руске магове) био изгубъен и

последьи клуч да се осмисле, посхвата]у ъуди и догаБа|и.

ЕР зАИннс,