Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

фесора Темперлиа вредни су да им се поклони пажња. Данас можда више него икад.

Једна од тих ствари је улога наших сукоба са Бугарима у деветом веку у нашој историји. Њима он додељује знатан део простора, јер су то биле прве бране које смо имали свладати на путу ка свом оспособљењу за живот. Он сматра да је победа Срба над Бугарима од 840 и 852 била од недогледне важности по будућност Србије, јер је то био тренутак слабости Византинске Империје, кад су Бугари имали одрешене руке према Византији и кад би њихова победа над нама омела ток нашег развоја. Кад је Византија поново ојачала за борбу и наставила је са Бугарима, Србија је могла несметано да се развија.

Врло је карактеристично што Темперли сматра азбуку, не веру, највећом браном потлпунога уједињења Срба и Хрвата. Он не дели мишљење да је задружни систем наш првобитни систем, већ да је византиски систем опорезивања у почетку средњег века био повод за стварање великих заједница под истим кровом. Организацији задруге он приписује већи демократски дух него што је породица имала на Западу, где је власт старешине породице била апсолутна. Али та мања власт старешинска била је, по њему, повод за мању војничку ефикасност. Да није било задружног система професор Темперли држи да српска војска не би била тучена на Косову. С друге стране, он сматра да је традиционални карактер задруге допринео да се сачувају предања о народном јединству и жудња за осветом Косова кроз векове као жива покретна сила.

Исто тако он налази да се карактеру наше државне организације има захвалити за последице које смо претрпели. Премда је Душан био јак владар и војник није имао ни десети део оне власти коју је у Енглеској имао његов савременик, Едвард Ш. Краљ Србије, вели др. Темперли, био је славом