Mladi borac

СТАЉИНСКО ПЛЕМЕ

ДАЋЕМО У ДЕЦЕМБРУ 100 ТРАКТОРА

Харкозску фабрику трактор-а звали су ка врт«. То је било сасвим оправдано. Ограду обавијала је дивља лоза, а дуж асфалтираних стаза расло је жбуње и јоргован. Преко од радионица цветне леје, водоскоци, травњаци. Читаво море зеленила у фабричном гради-Ку. Таквом смо фабрику знали. Харковска фабрика трактора творевина је совјетске власти. Овде се радило у потпуности све што омогуКава човеку одличан рад. Старање о радницима и културно поступање доприносило је порасту производње. У фабрику прозалише Немци. Иемац је свуда Немац. Тамо где је ступала његова ногз остају само рушевине, прљавштина и очајање. Ми много знамо о немачком варварству. Али оно што смо видели у Х.Т.Ф. (харковска тракторска фабрика) својом глупошК,у. Немци су журили али нису стигли да поруше неке важне инсталације', поразбијали су акваријуме, уништили водоскоке и собе мајки и деце у домовима. Они мрзе културу и они су је уништили. Сада је у ХТФ рад у јеку. Свакодневно фабриком пролеКе нова вест. Оспособљене су зграде, моторне и тракторске радионице. Инсталирана је електрична мрежа. Завршава се термичка радионица. На скелама ХТФ понављају се јуришне ноК,и рада из 1930 и 1931 године, када се изграђивало ово првенче пјатиљетке. Разговарали смо с радничким бригадиром Кравченковом. Она је раније видела Фабрику, али жели да је види онакву као што је раније изгледала са акваријумима и у за становање. Кравченкова је постала Стахановка. Њена је бригада фронтовска. Инстзлирају се машине, зграде. Много је било камења, разбијене метзлног лома и крхотине стакла. Али ова фабрика у изградњи била је чистија од неких активних вински отпаци брзо се склањају, јер могу да искваре травњаке и О се овде брину исто као и о машинама. Ситница. Ипак ни у самој фабрици, ни у станбеном реону на-Ки објаве: »Забрањено ie брати и ломити стабла«. Овде то није потребно. Културном човоку ни на крај памети не може ружна мисао да ломи дрве^е. На поновној изградњи фабрике раде хиљаде људи. Многи од њих су први пут у фабрици. Али ме*)у њима нема равнодушних. Новим оком посматрали су рушевине. Сада то за њих нису просто гомиле метала, бетона, цигле и унакажених зграда. Не, у том хаосу разарања они виде прекрасне творевине некада изграђене од човека ствараоца. Недавно, кршеГти рушевине, ученици фабричне шкФјЊ’- наиђу на затрпаие лешеве бораца митраљеског одељења. Сахранили су их, а на гробу засадили руже. Они одбранише фабрику! Ми tseMO је поново — заклеше се млади људи. То нису празне речи. То је заклетва срца. На њу не£.еш заборавити. Њу неКеш изневерити. Седамнаестогодишњи момци Иван Торијаник и Владимир Бевешко за време окупације борзвили су у Харкову. Видели су како Немци варвзрски руше град и фабрику. Кад је непријатељ отеран, фабрику. Они се први уписаше у Комсомол и организоваше лрву омладинску бригаду. Торјаник је био бригадир, а Бабешко његова десна рука. Тесно нам је удвоје, Владо, рече једном Торјаник, тн и сам можеш постати бригадир, Иди, организуј! Тако брже поди+sh фабрику. Тако пође Бабешко да тражи себи бригзду. Узе невеште младе »Не мари, их«. Приликом 25-годишњице Украјинског комсомола директор је издао наредбу. Том наредбом награђени су премијрм четрдесет бригадира омладинских бригада. На челу спкска били су презимена Торјаник и Бабешко. Обе бригаде су најбоље. Првенство бригаде не добија се лако. -Некад недостаје знања и вештине. Тада покушавају да постигну снагом, енергијом. Ипак они знају да се самом снагом много не учини. Потребно је знање. ДечацИ будно прате успехе својих другова. Сваку новину они брзо усвајају. Сваким даном ти дечаци све јасније да је потфебно учити, али они не мисле да напусте

фабрику. Они xo+ie да уче, да би могли што више дз ураде за њено поновно подиззње. Торјаник, Бабешко и други уче како могу, и сви чекају још веТ.у и савршенију науку. Прорадила је ливница. То није било неочекивано, и ако су омладинске бригаде пре рока изградиле пе-ћ, Како се лије гвохсђе почели ,су обучавати омладинце неколико дана раније. А зар се није могло почети с обуком још и пре? Потребни су течајеви, техникум, вечерње школе. То је све било раније. Сада је нарочито прека потреба за њима. Може се учити и током саме изградње. Скоро ће у обновљеним радионицама прорадити првокласне машине. Тада ke руковаоци зажалити што са обуком омладине није започето раније, ...Шуми лишКе у парковима и баштама фабрика. У становима се пали светлост. ‘ Електрична централа ради пуном паром. Лепо је с вечери седети за књигом, али су Немци спалилн богату фабричну библиотеку.

Код изградње ХТФ рукоеоде; горковска фабрика аутомобила, алтајска фабрика тракторз и московска куглагерска број 1. Из Горког шаљу дребанке, материјал и инструменте. То Је од изванредне важности. Али jg потребно такође књига, музичких инструмената, брошура и игара. ХТФ је понос отаџбине. Помо-Ки њеном поновном успостављању треба не речима, иего делом. Потребни су стручњаци, инструменти, материјал и књиге. То се у Харкову очекује. А то треба да пруже шефови. Тешко је подиКи фабрику, али Ке она бити подигнута. У Харкову раде упорни и истрајни људи. Они су рекли: »ДаКемо у децембру сто трактора«. Они се зато сада боре. Раде много и истрајно. Шефови помогните им! ХТФ се опорављз после тешких рана. Они Ке оживети!

. Л, Гељsак

(Комсомолска Правдз)

ГРОЖЂЕ У ПУСТИЊИ

Одвезите се једанпут у Аралску пустнњу, у железничку станицу Челкар. Тамо можете поред кућица железничарске колоније видети шпалире са виновом лозом, гредице са ружама дстрама и лалама, џбунове малина, рибизла и огрозда. Железничари ће вас почаститн трешњаиа и шљивама и показати вам гредице са краставцима, нупусом, луком, травом и jaroдама. И све то у пустињи! То парче пуртињске земље код станице Челкар претворено је од човечје руке у праву ботаничку башту, Ко је то учинио? Неки професор? Неки ботаничар? Неки пољопривредник? Не. Тај посао су извршили шелезничари Ђевински и Левченко. Њихова башта била је у почетку само мало острво усред неизмерног пешчаног мора. Онда је дошла железница и ствар је пошла друкчије. Саграђен је насип и створено је вештачко језеро за наводњавање. Камилама је преорано 150 хектара земље, постављени су мотори за уље и центрнфугалне пумпе. Вода је пуипама извлачена у висину и воденим цревима и каналима раздељна по целом подручју.

Пред крај лета било је иасеље Челкар затрпано патлиџанима, краставцима, луком, пхаргарепом, ротквицама и лубеницама. Тиие je ствар дошла до новог полета. То је учинила железница Кад не би само поједина железничка линија већ кад би цела земља са свииа својнм железницама, фабрикама и градовима почела култивисати пустиње по једном јединственом пла» ну, не би остало ни трага од ранијих пустиња. Кад би не само Ђевинскн и Левченко, већ милиони таквих људи узели ствар у руне, пустише биј добиле оасвим други изглед. Незгода, дакле, није у томе што је пустиња безводна. Рационални, заједнички и по плану организовани рад са одговарајућим средствнма то је оно што пустињи недостаје. Сназн природних елемената мора се супротставити снаг,а РИда, да природа не би внше господарила човеком и да га не тера час овгмс, час онамхз, као номаде. И тако uy људи Совретске Уније казали: „Пођимо на посао и побринимо се за то да реч пустиња нестане једном са карте наше земље.”

М. Иљнн

МРТАВ ЈЕ ОСТАО У СТРОЈУ

Не знамо- како је жнвио човек, који је извршио ова;ј подвнг. Само знамо како ос чвршио његов живот. ... Напрегнутим'и промуклим гласом телефонист штаба узалуд је звао јединиду, која је заузимала удаљени положај. Непријатељ опкољава ову јединицу. Треба се хитно повезати с њом, саопштити да је непријатељ заобилази, предати наредбу заловедништва да заузме дру.ги положај, иначе ће бити уништена. Онамо проћи је немогуће. Простор који дели заповедничко место од јединиде, која је отишла далеко напред, бију немачки минобацачи, дижући у зрак онег скупа са грудвама земл>е. Везе нема; • Прекинута је, рекао је телефониста. И тада се подигао- комсомолски наредник Новиков,, који је тек јуче под непријатељском ватро.м спровео овај ка§л, бацио на себе бели огртач, узео пушку, торбу са алатом и рекао сасвим обично: Одох. Веза је, прекннута. Дозволите? Жица је пролазила кроз раштркане јеле и ретко грмље. Новиков је пузао. Немци су га брзо приметили. Груде снега од експлозија ко-

трљале су се до борца за везу. Врући одломци мина одератно су звиждали иад главом. Он није ооетио бол v десном бедру, али је окренувши се видио, да се за н>им по снегу вуче ружичасти траг. Након триста метара он је међу изрованим грудама напипао бодљикави конац жице. Овде се линија прекидала. Мина, која је у близини пала, прекннула ју је. Требало је наћи други коај одбачене устрану жице, допузати до њега и поново спојити прекинуту линнју. Одједном пуче близу њега, нешто вруће ошину ra по грудима. И поред страховитог бола он је мислио само на једно: наћи други део жице! Кроз гране јела приметио је Немце, није имао времена да пуца, главно је било: дати везу! Свест губи и у последњем тренутку успева да ухвати жјИЦУ зубима. Осетио је кисело-слан укус: има струје! Борба је завршена! Нашли су га мртвог, полузасутог снегом. Зуби су му били тако јако> стиснути да се жица морала пресећи на обе стране укочеиих уста. Тако је Новиков и после смрти вршжх своју дужност.

(Комсомолска Правда)

МЛАД И БОР А Ц

Број:®ll