Mladi borac
УДЕСИО САМ СТВАР
Била је 1941 година. У врело јулско по лодне шеснаестогодишњи младиК се нервозно шетао улицом на Вождовцу. Погледао је лево и десно, увек држећи руку у џепу, Деца, која су се играла на улици, већ су почела испитивачки да га мере, али он се и даље шетао и чекао. У улицу је наједном скренуо један сиви човек. Деца су одмах престала с игром, подгуркујуКи се: Пајкан! Пајкан! Дечак са руком у џепу пошао је мало бржим кораком, тако да је изгледало као да први пут пролази улицом. Када је агент почео да откључава капију свога стана, младић му је прискочио и прислонио револвер на слеЖбир је веК осетио хладну цев и пред очима му се смркло. Али кад је младиК потегао за ороз, револвер је слагао био се заглавио метак у цеви. Но њега то није збунило. Он се нагло .окренуо и док јв агент извадио свој парабелум, младиК је веК завио иза два Кошка. Узалуд су одјекивали пуцњи разбеснелог полицајца. Деца су од страха легла на земљу и забила главе у шакв Неколико сати доцнијв,. Радован ЋосиК-Бата, причао је друговима: Е сунце му његово! Ја му веК прислонио на чело, а он се заглави. Притисни јвданпут, па двапут, оно ништа .. . Ипак сам удесио ствар. Није ме могао ухватити. « Звао се Радован ЋосиК-Бата, ученик V раз. IX мушке гимназије у Београду. Био је то младиК веселих бадемастих очију. Радо је свирао својим друговима на хармоници, а често је певао и уз гитару. Његови суседи око Цветкове механе увек се сеКају да је Бата са друговима излазио на пољану и тамо свирао, а његсви су другови учили оних ~два корака напред, један корак назад".
Када је крајем августа 1941 год. у Неготинској улици био убијен немачки војник, први убијени немачки војник у Београду, причале су се разне приче. Једни су говорили да је то учинила нека девојка, други опет да је минут пре убиства улицом прошао неки дечак с ђачком капом. А било је и таквих, који су убедљиво тврдили да је шваба извршио самоубиство. Кад се Бата по подне срео с друговима, он им је озбиљна лица саопштио: ~Ја сам данас удесио ствар. Сад је ред на взс". Апи антифашистички омладински покрет у Беогоаду натеоао је Немце да от-
порну снагу српског народа. Сваког дана убијани су немачки агенти, културбундовци или војиици. Паљени су немачки камиони. Гореле су фашистичке новине а немачки војни телефонски каблови вечито су били прекинути. Немци су пооштравали своје зверске методе: рације и стрељања постали су свакодневна појава. И Бата, на позив СКОЈ-а, напушта Београд и одлази у I шумадијски одред чувеног команданта Милана БлагојевиКа. Бата је постао борац 111 батаљона. Али веК у првој акцији десила му се несреКа. У новембру 1941, када су наше јединице још имале споразум са четницима Драже МихаиловиКа, његов батаљон је дошао у Горњи Милановац. У граду су биле и неке четничке
јединице. Четници, подмукло, ноћу, нападну наш батаљон на спавању. Седма чета, у којој се налазио и Бата, читавих десет сати је водила борбу са четницима са II спрата велике болничке зграде, да најзад због недостатка муниције, положи оружје. Гнусну издају су тада направили четници: 300 наших другова предали су Немцима у Ваљеву, где је одмах осуђено 30 другова на смрт. Немци су сместили осуђене у велику згрзду млина. Међу њима је био и Бата. Али он ни овог пута није изгубио при-
себност. Заједно са старијим другом, студентом ПешиКем, он је искористио тренутно отсуство стражара и попео се на таван. Била је ноК и на тавану се ништа није видело. Рукама су пипали по мраку и нашли су мали прозор, који води на кров. Напољу је падала киша, а кров је био стрм и клизав. решеност да побегну, гонила их је да сарладају ове препреке. Бата св полако спузао низ олук на земљу. Али ,кад се његов старији друг прихватио олука, авај се од тежине от кинуо а друг пао на земљу. Како је време било рђаво, стража није обратила пажњу на ту лупу. друг је пао тако да му је пукао цео табан и уопште није могао иКи. Бата му помогне и они се среКно извуку из бодљикаве жице, којом је било опасано цвло Ваљево. До првог одреда требало јв преКи око десет километара. Због тога Бата упрти свог друГа на леђа и тако су прешли скоро цео пут. Кад смо се у Ужицу видели са Батом и честитали му на његовој храбрости, он се насмеши: Шта Кете. Удесио сам ствар. » После тога прошла је година дана. Бата је постао борац рударске чете четвртог батаљона I пролетерске бригаде и са њом је лрошао славан победоносни пут од Црне Горе до Босанске Крајине 1942 године, где је био тешко рањен у десно раме. Кад смо се видели у Босанском Петровцу, био је веК нзрастао и постао прави војник. Али од ране су му остале тешке последице. Цела десна оука му је остала мртва, јер је главни живац био пресечен. Тада је тужно погледао у своју руку и говорио: Ех, што не могу пушку да носим. • Четврту офанзиву Радован ЋосиК је издржао као заменик комесара једног ешалона рањеника, а у Петој офанзиви је нестао као и стотине наших другова. • Много омладинаца, као што је био Радован ЋосиК-Бата, дао је наш поносни Београд. Стотине и хиљаде других починили су иста таква херојска дела, али зато дзнас пољзне код Цветкове механе, на Дор Колу, Душановцу и Вождовцу слободној омладини слободног Београда да весело на њима заигра и запева песму ослобођене младости. Ј. М.
Нашн хсроји
ИЗ БОРБИ КОСМАЈСКЕ БРИГАДЕ
Први подвиг У последњим борбама Космајске бригаде било је многобројних примера храброг залагања. Тако се и борцу Душану БиКзнину указала прилика да се по први пут јаче истакне при ликвидирању немачких положаја код В. 24 јануара у сумрак. Тада је његова чета била у заштитници 111 личке бригаде, а затим јв неопажено заузела њене положаје. Непријатељ, који је видео извлачење ТреКе личке, мислио је да су ровови празни и кренуо је на њих. Деветнаестогодишњи митрзљезац БиКанин нанишанио је својим митраљезом и првим хицима оборио два Немца. Остали су се мало повукли и заузели заклон. Борба се наставила. ЖелеКи да до краја искористи успех, БиКанин се кроз кишу куршума опрезно привукао двојици убијених Немаца и узео им оружје: ~шарац" и парабелум, па се опет вратио међу другове у ров да настави борбу.
Са бомбом у ров После жестоке аргиљеријске припреме и ватре бацача, наших ~каКуша", кренула је чета у напад на непријатеља код реке Б. Билз јв то рана зора 23-Кег Iануара. Разви ена у стоелде, кроз кишу куршума и мина за бацаче, чета се приолижааала непри атељским рововима, Простор брисан, лед. Борци с муком одржавају тела на клизавој подлози, п/шке и машинке се јаче стежу, бомбе су спремне да се отшрафе. испред других издвојио се Драгомир Не шиК. Са отшрафљеном бомбом појурио је према непријатељском рову, бацио је и сачекао е< сплозију. И одмзх затим, косистеКи ззбуну, која је настала у непријатељским редовима, скочио је у ров. Бомба је добро по одила. Три Немца су лежала мртва, је ухватио живог. У освојеном рову НешиК је запленио један ~шарац" са 1.000 метака, револвер и доглед.
Јуришни митраљезац О митраљесцу Драгољубу СтокиКу причз читава његова чета као о неком натприродном
биКу. Он је увек у некој добровољној акцији. Обично лута испред борбене линијв и међу непријатељским рововима тражи мету за свој митраљез. НоКу 2B и 29 јануара, док се стрељачки строј његове чете опрезно привлачио ивици шуме ~Кладовац", ишао је сам испред осталих митраљезац СтокиК и својим храбрим држањем утицао на морал целе чете. И за све време док се чета неприметно померала напред, он је упадао у успутне салаше и ликвидирао немачке предстраже, неке убијајуКи а неке натерујуКи на бегство. А затим је, заједно са својом четом учествовао у освајању немачких истурених положаја. М.
Осматрачи... Налазили су се на једно/л салашу двеста метара од шуме Кладовац. Непријатељски положаји били су педесет метера дубоко у шуми. Дан је био леп, сунчан, видљивост одлична. Пошао сам са комесаром батаљона, другом Луком ЈанковиКем, да положа е наших извиђача, прву борбену линију. ПрилазеКи поменутом салашу чули смо пуцње и узвике: ~Ово је други данас". Ушли смо унутра и затекли другове Живана БелиКа, водника Бранка ПрстојевиКа и Миливоја СтефановиКа, који су одатле посматрали кретање непријатеља. Поред њих леже руске голу-аутоматске пушке и празне чауре, Питамо их на кога су пуцали. Пружа ми двоглед да бих боље видео. ХоКе шваба да се огреје, али му ми не дамо да сече нашу шуму. Видиш ли га како се опружио? После краКег посматрања приметио сам леш покрај дрвета, Додајем двоглед другу комесару, који потврђује оно што сам ја видео. ВраКајуКи се није ми излазила мисао из главе на друга БелиКа и његове речи: ~ХоКе шваба да се греје од наших дрва, али му ми не дамо".
МИЛЕНКО П. ЈУРИШИЋ
111 бдТдЉОН IV К. брИГдДд
Чекати се није смело
ВојиИ ЦрљиК, свршени матурант, ступио је добровољно у IV батаљон I пролетерске бригаде, непосредно по Београда. У.есец дана после својв прве борбе постао је политички делегат друге чете. На својој дужности показао се онаквим како то одговара руководиоцу из Прве пролетерске. Приликом задњих борби пред селом Н. друг ЦрљиК био је са једном десетином испред наших ровова. Непријатељ, камуфлиран белим огртачима, покушао је да продре до оближње шуме и да на тај начин отсече и уништи десетину друга ЦрљиКа. Немачхе колоне су надирале с десне стране и опасност је бивала све веКа. ЦрљиК, са још двојицом другова, наоружаних машинкама, жестоко су тукли по непријатељској главнини испред себе. Тиме су омогуКили пушкомитраљеском одељењу да се дохвати оближње узвисине. одакле је могло озбиљно угрозити непријатеља и заштитити своје другове. Борба се развијала. Немци су били многобројнији и ситуација је постајала све тежа. Покушати са отступањем ка шуми било је немогуКе, јер 6и се морала издржати жестока унакрсна ватра ,али ни чекати се није смело, јер је обруч постајао све ужи. Делегат ЦрљиК распоредио је своју десетину на узвишици и чим се непријатељска извидница приближила, дао је знак за јуриш. Изненађен овом смелошКу, непријатељ се поколебао и збуњен застао. Бомбама, ватром из митраљеза и машинки, десетина је уништила тридесет Немаца. Непријатељски бокови, отцепљени наглим распадом главнине, почели су се у нереду повлачити, остављајуКи све веКи пролаз ка шуми. ГонеКи непријатеља са још тројицом другова, ЦрљиК је заповедио пушкомитраљесцу и осталима да се дохвате шуме. Са тога места пушкомитраљезац је омогуКио друговима да се повуку.
"Мдли ратни недељн'ик" I пролетерске бригеде
Наши авијатичари
Још се није честито ни раздаиило кад смо стигли на један наш војни аеродром. ВеК из даљине се чује грААлавина мотора. Кад приђемо ближе, примеКујемо велику живост. Свуда се ради, све је у покрету. Окупљени око команданта авијатичари примају задатке. Сваки од њих добија карту са /цртаним путем и чим је прими одмах се одваја од групе на страну да је пажљиво проучи. Командант даје последња упутства, даје податке о јачини непријатељске одбране на појединим местима, о најбољем правцу лета и сви се спремају за старт. Механичари и зружари рапортирају да су машине исправне и пилоти седају у авионе, Елисе почињу живље да раде ,ствара се ковитлац узбурканог ваздуха иза авиона и огромне птице, једна за другом, узлеКу а ми одоздо гледамо како се губе у дебелим слојевима плавог ваздуха. Леродром сад добија изглед -човека, коме је живот нагло прекинут. Све се стишало, сви лакше дишу, јер је први део задатка извршен. Машине су полетеле на непријатеља у исправнрм стању, На ц#лом узлетишту је темпо попустио. Једино. велика напетост влада у радиостаници, Поред примопредајника седе команданти пукова и стално одржавају везу са својим лвтачким особљем. Ту, поред апарата, преживљују се узбудљиви тренутци. Човек се заједн« с ескадрилама преноси у борбу с непријатељем. Пред нашим очима као на јави промичу фашистичке колоне камиона и тенкова у пламену и групе Немаца како као суманути беже испред формација ~штормовика", црне смрти. Пре извесног времена били смо у сталној вези с једним другом, који је добио пун погодак у мотор и принудно се спустио на ~ничију земљу". Око њега се водила борба и наша пешадија је показала да не да да наши ваздухопловци падну у руке непријатељу. После извесног времена авиони се враЈпају. Чим који стигне, око њега се ствара групица и сви се живо интересују за постигнуте успехе. Из једног авиона излази мало блед и нервозних покрета, али му задовољан осмех титра на уснама. Данас је имао први борбени лет. Од сада и он са друговима бројати своје извршене задатке и бити тужан кад због рђавог времена нема летења.
Поред нас се спушта авион са 21 звездом, 21 победом у ваздуху. Он припада једном руском мајору, Хероју Совјетског Савеза. Чим је исконио из авиона почео је да хвали наше авијатичаре с којима је летео. Каже да је невероватно колики су успех постигли за релативно кратко време. А збиља, много су учинили. Сви су они врло млади и мало је међу њима оних старих ветерана, који су крајем 1943 на Вису ударили темеље нашем ваздухопловству. Како се који авион спушта прилазИ му његова техничка екипа и прегледа га. Механичари и мотористе поправљају кварове, док оружари испитују наоружање и стављају муницију. Авион одмах мора бити оспособљен да поново узлети у случају потребе. Ради се зато без застоја. Дирљиво је гледати са колико се љубави и најмањи завртањ поправља. За особље ово није мртви механизам, за њега је то живо биКе. Сваки авион има своје име и док га техничка екипа пажљиво покрива цирадом и брише од росе, замишља да пред собом има неку стварну Мзрусју или Сокола. Изнад нас кружи авион што прикупља податке за метеоролошку станицу. Док једни одлазе на нове задатке, дотлв други врше егзерцир и потом одлазе на теориске часове. Иако сви веК имају прилично искуства, нико нв пропушта теорију. Њу предају руски пилоти, а од њих се може много научити. Извршвњу свих задатка је обраКенз велика пзжња и о сваком се много говори. Читасе студије су посвеКенв борби са разним типовима звиона и борачком образовању. Али, не рзди се једнострано. Није главни циљ нзчинити ■еднообоазно. војнички васпит не људе. За о се сваког дана одржавају културно-просветна и политичка предавања. Видици се проширу у. Ради се пуном паром. Наше младо пловство постаје из дзна у дан све јаче. ВеК је са нашег неба протерало непријатеља. Нашим авијатичарима стоје на расположењу одличне машине и они се труде да се покажу достојни палих хероја Фрање Клуса и ва, који су на заплењеним Брегејцима и Потезима 1943 неусрташиво узлетали против намачких Месершмита и храбро се борили. Б. С.
4
МЛА Д И БОРАЦ
Бпсп 20