Mladi borac

Пред „Недељу пролећне офанзиве”

Омладина широм целе Србије спрема се да што достојннје дочека празник напредне омладине целог света, Светску омладинску недељу, У целој Србији припреме су у пуном току. По свим окрузима одржане су окружне конференције, на којима се roeooiij.o о Светско) омладпнској недељи, њен .д значају и задацима омладине у вези , а њом. Да би се „Недеља пролећне офаизкве" што шнре популарисала, да би и широке омладннске масе биле обухваћеи; и активизиране, у многим окрузима су Ccn у Шапцу, Нишу, Чачку и Београду) шгт,пани прогласи, који се растурају по целом округу. Популарисање се врши преко окружних омладннских листова и окружних листова ЈНОФ-а. По многим окрузима формирани су Beh одбори за припрему и прославу Све тхе омладинске недеље. Тако, например, ти одбори већ функционишу у зајечаргком, лесковачком топличком округу и у Београду. Омладина на фронту усавршаваће своје способности за уништавање непријатеља, док ће омладина у позадини за то вр.,ме скупљати све што је њиховим другоаима на фронту потребно. У крагујевачком скругу одређен jć 21 март као дан прикупљања пакета за фронт и дан писгња фронту. У Чачку he се истога дана прикупљати одећа, веш, дуван и друго за другове на фронту. У многим местима одржаће се фискулгурне приредбе, на којима he се изводити вежбе, које ће омладини помоћи у бржем обучавању за војску. Такве вежбе су већ предвиђене у Лескзвцу и Крагујевцу. У свим окрузима формирају се нове раДне јединице, а већ постојеће добијају нов по.лет. У Ваљеву су образоване ударне петорке у фабрици „Вистад", које су већ отпочеле са такмичењем. У Чачку ће се ударне групе у фабрици хартије такмлчити у премашању норме, док ће се i;o-вообразоване радне чете такмичити у пољопривредним радовима. У Београду су t за неке рејоне, од претставника појединнх . предузећа, формирана руководства такми- | чења. У свим окрузима у којима има поруше- ј них или оштећених саобраћајних објека- , та, радне јединице су или већ почеле или ' he за који дан почети са радом. У Ваљеву је 21 март предвиђен као дан оспо- 1 собљавања саобрађаја. Крушевачка омла- , дина ће иоклонити нарочиту пажњу оправ- Ј ци путева и мостова у току припрема за ( прославу, а 27 марта треба да та зкцијз ( дос~игне врхунац, У Нишу су три радне ( јединице, од укупно 150 омладинаца, већ отпочеле са радом на отклањању руше- . вина са једног друма, како би га оспо- t собили за употребу. Нишка омладина he ( поред тога радити на рашчишћавању ру- ( шевина железннчке радионице и тако ће потпомоћи оправку овог важног саобраћајног објекта. с У Београду, на конференцији активиста, £ која је одржана поводом Светске омладинске недеље, расправљане су могућности повећања норме и смањеша потребног времена за израду предмета у појединим предузећима. Исти задаци су постављени пред ударнике у фабрици „Вистад" у Ва- , љеву, у фабрици хартије у Чачку као и £ у фабрикама у Крагујевцу и Крушевцу. Пољопривредним радовима свуда је j поклоњена велика пажња. У Београду се ■ формира једна радна бригада од око 10Г0 ‘ омладинаца за обраду 150 хектара зеи- £ љишта у околини. У нишком округу, у Житковцу, формира се радна бригада од 1 сеоских омладинаца, која ће 2—3 дана у недељи радити на обради земље, за чнје обделавање недостаје радна снага, иао и на обради конфискованог земљишта. У Зајечару he 26 марта радне јединице радити на државним имањима, 50 омладинаца већ раде на чишћењу државног расадника од гусеничних гнезда. У крагујевачком округу, 26 март је дан када he сва омладина радити на пошумљавању. У крушевачком округу 21 и 22 март су дани ударничког рада на сетви. У Чачку he се већ формиране ударне групе такмичити 22 марта у ударничком раду на риљању и орању, а 23 марта на пошумљавању и сађењу воћа.

Рад на културном подизању омлалине широко је постављен. У свим окрузима предвиђене су веће културне приредбе. У Београду he 23 март бити дан о.младппске културе. По свим рејонима he се тога дана одржати приредбе, а исто тако даваће се једна приредба за читав град. Припре.ма се пелика омладинска нзложба, иа којој he се, поред уметиичких творевииа о.младииаца, изложити ф;зтографије и најбољи примерци зпдних новина. Окрузи ће измењаги гостовања ку.пурних група, које ho одржанати прнредбе. У ‘Многи.м окрузима даћс се и пиоиирима прилика да узму иидног учешћа у црослави. i Београду, Крагујевцу, Крушевцу, Лесковцу, Пожаревцу и Чачку одређеи је један дан г;гмеђу 21—2х марта за пионирске приредбе, смотре и такмичења. У плановима о току „Недеље пролећне офакзиве", предвиђене су у свим окрузима дани посвећени фискултури. У Београду, Јагоднни, Крагујевцу и Крушевцу већ се припремају веће спортске ПЈгиредбе. И хигијенским мерама пок.тоњена је пажња. У Јагодини је 26 март дан хигијене. 1 ога дана држаће се предаваи,а о хигијени, а омладина he чистити у.тице од нечистоће. У зајечарском округу такође he се спроводити чишћење града од ђубрета и рушевина и лржаће се предавање о пегавцу, који се појавио у том округу. У топличком и зајечарском округу омладинци ће скупљати стару хартију. У свим окрузима издаваће се билтени о припремама и у току саме „Недеље пролећне офанзиве". У Београду је већ изашао билтен, у коме је штампан проглас београдској омладичи и досадашња активност на припрсмама.

СВЕСЛОВЕНСКОМ КОМИТЕТУ МОСКBА

Поводом преране смрти Алексеја Толстоја, великог члана братског наи Коинтета и велнког првоборца кулгуре Русије и човечанства, изражавамо Вам своје саучешће у тешком губитку, заветујуНж се и овом приликом да ћемо у демократској федеративној Југославији све своје снаге уложити за остварење непобедиве солидарности и братства словенских народа. СВЕСЛОВЕНСКИ КОМИТЕТ У БЕОГРАДУ

На Руднику се наставља рад

Београд сваким даном добија све веће : колнчине огрева. Са Рудника је до сад i сгигло 11 композиција натоварених дрве. то.м, а овнх дана је и са Црног Врха по■ чело да пристиже дрво. Од око 4030 м. са Рудиика и 500 са Црног Врха, бесплатио је разде.вено породицама погинулих и стрељаних 420 . док је издавање остатка извршено преко рејона по четврт метра на породицу. Дрво и даље пристиже, тако ла ће Отсек за снабдевање при НОО располагати новим количинама за поделу. После једномссечног застоја због непогол.иих временских прилика, рад на Руднику је опет почео. У међувремену су у Веоград стигла посечена дрва. Транспорт су углавном обавили омладинци из крушевачког и пиротског округа, који су остали за пролужетак радова. Старн ударници одлично се показују на раду и засад предњаче пред „новајлијама', Чачанима 11ако се ради под тешкнм условима. благодарећи новом начину рада резултати су бољи за 30—40° о него раније. Квалитет је такође побољшан и скоро све дрво спада у I класу. Око ЗПO о.младинаца запослено је на сечи. Под вођством старнх ударника Милорада Симића, Ђорђа Весића, Николе Милекића н Боре Ђорђевића образоване су две радне бригаде. У међусобно.м такмичењу рад одлично напредује. Тај је успех постнгнут захва.љујући пожртврвању омладинаца и новој подели рада, На основу досадашњих искустава извршена је нова ганизација рада. Образоване су групе цијалиста. Сад више једна петорка не врши сав посао око обарања букава, већ једни секу дрвеће, други га крешу, трећи секу трупце, а четврти цепају. На овај начнн се много

више постиже, него раније. На сто оилидинаца долазе 6 обарача, 22 кресача 34 тестераша и 38 цепача. Међу појединим тројкама и петоркама специјалиста влада утакмица. Крушевљани и Пироћанци имаЈУ више искуства и предњаче. Крушевачки батаљон држи сва прва места. Петорка Радојка А/шксића за један дан нацепала је 11 м. дрвета, а тројка Драг. Арсића оборила је 15 букава. Ипак најударнија је тројка Десимира Николића, која је истерала за даи 55 трупаца°во С У одлични резултати, нарочнто с обзиром на прилике под којима су состигнути. Рад на Руднику постав.Ђа пред оиладину велпке тешкоће. Неповољне станбене прилике у попаљеном месту, тежак терен, снег и хладноћа не претстављају препреке прел којима би сс устукнуло. Ноге у гуменим опанцима, у дрвешацима клизају се ни.з стрмину за време рада, али гомиле исеченог дрвета све више расту. Дрва, фигуру по фигуру, примају шумари. Цепанице су дуге и праве, без чворова. Мери се шумским метром, тако да ће у Београду, и поред сасушења и растурања, бити онолико метара, колико и у шуми. Од почетка мссеца оборено је преко 1000 м. дрвета а ло краја марта свакако ће бити цела количина од 6000 м. исечена. Највећи проблем претставља транснорт дрвета с план е. Услед рђавих путева и недостатка п зних сретстава неиогуће је одједном вршити свлачење већах количина дрва. Зато једна група омладинаца, напоредо са радом на сечи, радн на транспорту, како се не би више дрва нвгомилало у шуми. Б, С,

СВЕСЛОВЕНСКИ КОНГРЕС

Поводом 67-годишњице ослобођења Бугарске од Турака одржан је почетком мар~а у Софији велики Свесловенекл кон-рес. На конгресу су преко својих делегата биле заступљене све слоигнске земље. Ч.танови наше делегације, која је била најмногобројнија, били су: генерал-лајтнЈИт Милован Билас, Др. Јеврем Недељковић, Дмитар Влахов, Радован Зоговић, Др. Златан Сремец и други. Совјетски Савсз су заступади: генерал-лајтнант Гундуров, професор Державин, познати писац Нлколај Тихонов и други. Претставник По.т,ске је био професор Банах, а Чехословачку је заступала Марија Шварнова, Пре почетка заседања Конгреса, поред трибина на којима су стајали претставници словенских комитета, војних мисија и Отачественог фронта, продефиловала је огромна поворка људи и жена војника, радника, сељака и омладине, која је, носећи многобројне транспаренте, заставе и слике, клицала братству и јединству словенских народа, Свечано заседање Свесловенског конгреса отпочело је певањем химни словенских народа. Конгрес је отворио краткћм говором претседник Словенског комитета у Софији Најдан Николов. Предложена листа почасног претседниш гва у које су међу осталима ушли маршал Стаљин, маршал Тито, Георги Димитров, претседник Бенеш и претседник Бјерут, одушевљено је прихвађена. Са Конгреса су упућени поздравни телеграми шефовима свнх словенских и савезничких земаља. У току рада Конгреса одржани су многн говори

Пре него што he заседање бити закључено, претседништво Конгреса је упутило проглас свим словенским народмма у коме се нзмеђу осталог каже: Браћо Словени, Најзад је дошло време последњег обрачуна са непријатељем Словенства. Куцнуо је дванаести час за Немачку. Црвена армија је збила своје редове пред Бранденбуршком капијом, спремна да зада последњи ударац средњевековним фашиетичким вандалима. Из Софије, са Конгреса ослобођених Словена, са досада у Бугарској невиђених манифестација према вама је пружило руке 200.000 одушевљених манифестаната, антифашиста, ваше рођене браће, који кличу; .Никада вишеГ' Ниједан непријатељ нас неће разјединитиК „Смрт непријатељнма Словенства н целог човечанства!“ Шака издајника је гурнула Бугарску у немачко-фашистички логор. Већ четири пута у једном кратком историјском периоду Бугари и Срби су међусобно ратовали. Четири пута је Бугарин био бачен у борбу против свог српског брата. Зашто? Зашто је то било потребно Немцима и само Немцима? Народ није ни објавио, ни водио те ратове, него немачки агенти и бугарски и српски шовинистн. И српски и бугарски народ је увек тежио међусобном братском пријатељству. Немачкн империјализам се увек супротстављао тој тежњи. Немци су вештачки изазивалн међусобну мржњу двају народа и гурали их у братоубилачке ратове. Зар нм није

- немачка династија Кобург диктирала тс - срамне рато&е? Зар их нису распиривалЈв r српски џ бугарски шовивисти? А зар вн Ћирило и Методије нису дали заједничку словенску азбуку? Зар им Вук Караввћ . није први у свету показао бугарску песну? ) Зар им није Љубен Каравелов писао на . српском језику? Отворен је пут јединству еловенске ми. сли и рада. Нико не може више зауста. вити продес братског зближавања н уједињавања словенских народа. Браћо Словени, у Јединству је наша ; снага и наша будућност. Ми, Руси, Ухра. јинци, Белоруси, Чеси, Пољацн, Срби, Хрвати, Словенци, Црногорци, Македонци н ; Бугари, свечано смо се заклели на овом . величанственом Конгресу да уништнно рђу прошлости, слијемо уједно широке . словенске душе и чврсто повежемо својс редове гвозденом енергијом и жељом за срећну будућност. Вођени својим великим и храбрин старијин братом, Совјетским Савезом н ње. говим генијалним вођом маршалон Стаљином, ми ћемо дотући звер у њено] j&sбини н улити у душе народа веру у ностојање правде у свету. Словени, у име Словенског конгреса у Софији ми вам шаљемо свој топлн, срдачни и братски поздрав. У бој за коначан пораз хитлеровске Немачке! Напред, Словени, за нашу слободу н незавнсност, аа нашу срећну будућност, за будућност делог човечанства! Напред на Берлнн. Из говора генерап-лајтнанта; Мнловама Ђиласа У име југословенске делегације Конгрее је поздравно генерал-лајтнант Милоааа Ђилас, који је у свом говору нзмеђу octsлога рекао: „Ми у Југославији, после Созјсгског Савеза, дали смо пример како се ост&ару/е братство међу словенскии наполмвл Оно се иоже остваритн само на базм ауое равноправности и иа бази оружане, сашо оружане и једино оружане борбе нротав Неиаца. Ми словенски народи, uopauo Oeти свесни да heuo ииати онолико слободе, да heuo сутра у миру добити онолико, колико данас дајемо у борби протмв шежачког завојевача■ ЗОлижење изиеђу нас Словена иора nhu упоредо са развиткои деиократије у сјовенскии зеиљаиа. Оно иора постати дедо нас саиих, независно од свих утицајш cnoља и разних утицаја изнутра и истовреиено, оно неће и не иоже бити уперево ни против кога, ceu на заштиту, аа одбрану независности словенских народа, словенских држава. Зато данас за нас, словенске зеаље u Словене, нису важне разлике у иишљсњу, разлике у политичкои уређењу. За шас је важно саио, да словенске зеиље nuatf слободу и да иогу слободно, несиетано да се боре протнв немачког завојевача t да се несиетано у будуНноити Џазвијају.

Са дочека наше деце у Бугарској

2

м.l А Ј и БО Р А Ц

Врој 21