Mladi borac

ЈОШ ЈЕДАН НАРОДНИ ХЕРОЈ

Ових дана одликсван је орденом Народног хероја Данило Јауковић. Он га носи скромно и о себи не прича много. Он ана да Санџак, н>егови другови, да Сутјеска, Плевље. Лим, Златибор, прва, трећа, пета офанзнва, најбоље причају о љему.

Година 1941 одвела je многе младиће к девојке са студија на бојиште. Науку је заменила пушка, а ;оубав према знању мржња према непријатељкма. То је бкла година, када су се о.младинци претворили у ратнике и руководиоце, када су остављали рад и постајали браниоци свога народа. И 23-годишљи Данило напустио је сво)е правне студије. Он је постао један од органнзатора и руководилаца устанка у Санџаку, још од треиутка срамотне и ране капитулације, када је одмах прешао на оргакизоваље прикупл-.ањд оружја за будући устанак и када га је пребацио из Ужпца за Санџак, па све до краја народко-ослободилачке борбе: кроз све јурише, као бомбаш, у стрељачко.м строју, у нзвндници, као ко.месар и као командант. А ордек Народаог хероја стекао је он овако: У борбу и кроз борбу он jc ишао са речима: „Први изаки )ложај, а кад je повлачеље, без обзира што сам руково• ац, бкти асследаи”. И тако кроз све офансиве, преко Сутотив етпика, против Немаца, Ита ■ • усташа са “м у tot. . ст* рааа, сам са патрс см, сал: са једним без и једног друга у непријатељском гнезду: од аља, нс Л.чму, на Златибору, као заменик комесара П ба.-љона, кас тесар V батаљона Прве санџачке пролетерске, Кс. гсмесар урмиторскбг батаљона, као r.c.v'ecap батаљона Гр : _ бригаде, као комакдакт Пете санџа’ ,г бригаде. . . Зи;-;а 1941. Данило је вођа бомбашког одељења, борС се воде код Плеваља са Италијанима. К ■ их је ноћ одвуaja, Данило се позлачи са ракама: ка лезој руци и на десној нози. Почетком, 1 542 године формирају се први батаљони. Да:ло постаЈе замекик комесара II батаљона. Санџак букти, 5,' чу чете, форм!Јра се народна војска, народ се бори са окупатсром и четницима. Дслаз; трећа сфапзива... II батаљон отпочиње борбу са четкицима ~з Србије који су се пребацили као помоћ црногорским четницима. Ноегов батаљон врши јуриш, Данило је .зи, ,/пада право међу четнике и ту остаје у борби пуна два сата. U д тројице другова са њим, двојица падају, а трећи је тешко рањен. Данило ra на леђима износи до превијалишта, а затим се враћа на положај... ,;;с-а месеца Данило постаје комесар V батаљона у новоформкраној Првбј санџачкој пролетерској бркг / и. Приликом h пада на Брадину, Данило скаче на локомо'| зу воза који Kpefie к„ Сарајеву, зауставља воз, другови зап.Сљују сав материја. п зоружавају све људство. А кад се Ливно' нао. и кад се само још Војис-кула држала, Данило је сам улетео у њу и приморао посаду од 20 непријатељских војника и једког отицира на предају. Гета офакзчва... У једкој борби са четнииима, Данило Са патоолом успева да заробн комакдаита Дринског четничког корпуса Бају Никика и његову пратњу. Два дана касннје, у новои јуришу, Данило је поново рањен. Ране су тешкс: пушкомктраљез му је прорешетао обе коге. Пет рана. Носе Дапчла i.a косилима прско Санвака и Ужица у Босну код Пиве, где остаЈ. у Централној болнпци све до пред Сутјеску... Проби]аше преко Сутјеске. Опасност за хнљаде рањеника. Немци надиру одасвуд. Заробљавање и уништење болнице је очигледио. 13 јули: ноћ пада. Они који су успели да се пробију стишли су, а Данило са неколицином рањеника остаје. Немци су вег, пред- првим групама заробљеника. И онда се рањенипи одлучују на нсшто нечувено: са носила устати, вуки се, пузати, без хране, болесних ногу, али само не пасти непријачељу у руке. Прелазе рањеници Сутјес.ку, пробијају се кроз непрнјатељсхе положа]е иза Сутјеске и Вучева и преко Волујака и Маглића, стижу до руководства, ко]е je било на Голији. Двадесет дана су се рањеници пробијали, двадесет дана јели су траву и лешине стоке. Двадесет дана спасавали су своје животе... А хада се П корпус вратио из Босие, на тражење другова, Дакило се враћа у Санџак, и постајс комссар батаљона Tpeke бри!аде. Од тадд Санџак постаје поприште сталних борби: окупаторски гарнизони се нападају, самоиницијативне акције успено онсмогућавају банде четннка, недиксваца, усташа. 10 априла извршен је напад на непријатељске положаје и точс Харод ликом убијен је четнички командант Санџака Јован Јелопнице i тнм борбама Данило је сам убио 4, а заробио 3 чет Мика. Ј,ле мс.сеца постаје ксмандант Пете санџачке бригадс. 20 септембра 1944 г., П батаљон врши напад на Пријепоље. Данило са И батаљоном полази са северне стране на Вакуф. Пошто разбијају спољна утврђења, продужују ка граду. Дг,нило сам улази у Вакуф са својом машинком. Срета се са једном групом непријатељских војника, убија двојицу, а остале нагони на бегстзо. Прелази мост на Мнлсшевки и продужује ка центру града. Ни једног друга из његовог батаљона... Напад је почео у 2.20 часова ујутру и свс до 7 сати, Данило јс био сам са непријатељсм у граду. Око 7 часова проби;а се једна патрола од пет бораца из П батаљона. Данило одмах

четворицу упућује натраг у батаљон са наређењем да се напад поново изврши, а он са једним борцем оста]е у граду. Муници)а je била век истрошена и Данило са борцем мора да напусти град. Међутим, на изласку из града приметио је неприЈатеља, који ]с пре њега изашао, а његовог батаљона није било. НеприЈатељ je био на 50 м. удаљен. Пошто je испалио и последњи метак- из машинке, пада оборен једни.м метком који му јс прошао из[.ад левог ока и изашао иза ува. Излаза нема. Он предаје своју машинку борцу и наређује му да се повуче. Последшом снагом покушава да изврши самоубиство, али сс пре тога онегвешћује. Када се поново освсстио, непријатељ je био већ на 20 м. код њега и позивао гл на прсдају. У том тренутку Данкло је поново рањен. Шињел je сав изретаетан. Са надчовечанским напором он се иривлачи оближњој шумици, своме батаљону и пуних 1 4 дача лежи без свести. На носилима је прешао пут од Пријепоља до Угкица, л од Ужица до Жабљака. У покрету је издржао нсгсолико тешких оаерацнја и за.хваљујући пожртвованости другова лекарр остао у животу. У борбн код Пријепоља Данило Јауковив изгубно je своје лево око. Затим је преко Никшића и Д>бровника био пребачен на Корчулу, одакле je после лечења дошао у Београд, 29 децембра.

Братство Јауковкћа нспод Дурмитора дало је многе борие и јунаке у народно-ослободилачко] борбп. Оца Даниловог старца од 91 годнне, четиици су заклали. А у Санџаку деца песме певају и старпи приче причају о његовом сину о }унаку Данилу Јауковићу.

КРОЗ ИСТОЧНУ БОСНУ

На друму између Хан-Пијеска и Бласенице водиле су сг жестоке борбе. Треки батаљон шесте бригаде држао js положај поред само-г др’’ма. Митраљезац Ђорђе Ђорђевић ииао је најодговорнији положај. Ту су се сучељавала два брда; јаругом између њих текао је поток. Пут је био усечгн у падину кад прође јаругом увија је и прави икуку. Ђорђе је заузео положај на једној страни окуке и наместио цев свога митраљеза иа једно ракљасто дрво, узевши на око део друма на друroj страчи јаруге одакле је требало да наиђу Немци. Када је фашистичка колона наишла, Ђорђе је пустио рафал. Исечен, први камион је стао. Колона се зауставила и Немци су почели да искачу из аутомобила, покушавајући да низ јаругу подиђу положају. Али Ђорђе са сзојим митраљезом ни)е им допуштао да приђу. Непријатељ је онда сконцептрисао сву ватру на храброг дштраљесца а бацачи потресали земљу, покушавали су Немци да приђу, Ђорђа, ни затра ни експлозије кису ни уплашиле. Он је, без обзира на њих, без обзира на то што су по њсму падали комади земље, подигнути минама, држао друм на оку под ватром •СБОга ~тарца“. Неколико сати,

све док ни]е смешен са поаожаја, задржавао је Ђорђе надмокне немачке сиаге, не допуштајуки им да продру куда су хтелс. Ђорђе је успште познат као хладнокрван и присебан борац. У оним снежним данима, када се борба прмерила у околину Зворника и када су швабе. узнемирене због губитака које су претрпеле, све очајније и нестрпљивије почеле да настоје да дођу до Бјељине. борбе су постале ужурбане и драматич ие са честим, изненадним обртима. У тим борбама имала је чета, у којој је био и Ђорђе, тешких окошаја. Кад је на домаку Зворника прелазила једну јаругу, изненада је опазила Да се на другој страни, на непуних двадесет метара налазе јаче кемачке групе. Реско су, кроз хладан ваздух фијукала пушчана и митраљеска зрна. Непријатељ их je приметио. Положај је био незавидан, није билр заклона а оскудно шибље чије их могло ни прикрити. Митраљезап Ђорђе, који са својим братсм Јанком као помођником, још од новембра носи „шарац“ н рукује њим са много успеха, покуmao је да дејствује. Али ~шарап“ који му до тада никад није отказао-, сада није радио. Око шпх су почеле тз т тњати мине

Немци преко пута. имали су бацаче. Комади гемље прекривали су снег. Положај је био тежак, морало се одмах одатле помаћи. Јанко је био раљен и шега су нзвукли, а Ђорђе Је остао сам добровољно, у нади да ke поправити митраљез. Хтео је да брани отступницу. Чета се повукла. У једном шипрагу Тзорђе je сстао сам баратајући по „шарцу“. Немци су се приближавали и у једном тренутку видео ;е немачког. извиђача на неких двадесет метара од себе. Када је пала нок, Ђор.ђе је узео митраљез и пузећи почео се извлачити ка напхим лдшијама горе на потрк. Снег је шкрипао под ногама а Немци су отварали жестоку ватру и на кајмањи шушз.нЈ. Борђе се притајнвао, па онда настављао са пузањем. Дуго је то трајало. Пред зору је до наших положаја, ту није била аегова бригада, били су Мајевчани. Свеједно! Пошто )'е митраљез био покварен, узео уе бомбе и као бомбаш следећих неколико ноки нападао немачке бункере. Сад је поново у својо; бригади. Његов брат је подлегао ранама, али на отврдлом, преплакулом лицу двадесетпетогодишш-ег тежака кз Малог Извора код Бољевца не може да се види туга. Само у оку. Због храброг држања предложен је за одликозање. Ibeму самом, међутим, није Јасно зашто га смаграју храбрим. Он. просто ради онако као што тр*ба. Р. Р.

КРАЈ РОВОВА

Ровови су нам тек неких 300 мстара од непри)атеља. Кроз ведри сунчани дан загрми негде наш бацач, запева шарац и опет тишина. На нвици смо шуме. Пропланак. Пред упола разрушеном куКицом лежи неколико другова, Препиру се. 6:3, победили смо! Ех, лако је ту. Дед да пас еидимо иоћас на бункерима! А игру сутра настављамо. Б}"чно расправљају. Међу њима ie и друг комесар батаљона. Он суди и смејући се учествује у ватреној препирци. Увек је он заједно са својим борцима. У разговору и смеху питам: Како зи то, другови, тако слободно. Швабе су вам ту. То је тек лепо, другг.рице. Бар им сваки дан јављамо на]нови>е вестн. Заори се смсх. А онда ми објасиише: Чим падне ноћ, направимо иегафоне од хартије и почнемо разговор. Увек им дајемо тачне

вести. Тако им неку нсћ јавимо: Пао Келн! Они ћуте. Знате ли да је победа наша? вичемс. А они? Одгозарају; Ваша по6е'да, наша освета! Тада пустигчо нашег „Макси.ма" и „Шарца“ да им одговоре. До зоре се нису јапљали. Ето им освете. Долазе нове вестк свуд само успеси. Е, тако видиш. Овог пролећа адзвониће швабама. Настаје нагађање о свршетку рата, расправљање о фронтовнма и друго. Остављам их. На поласку ми довикују; Други пут кад дођеш да нам донесеш вест: Берлин је пао! Продужујем ка другим рововима. Смех и песма се јсш дуго чула..

Мнлановнћ Драгпда

XXXи срп. боигада

За Тита

(loceetieHO VI војвођансној ударној брмгадм. 3 a Тита, за Тита, За народ сво'}, За правду, сиободу Даћу живот свој. Зр. Тита, за Тита, За бољи свет Не жалчи впше Ни млад уирет. За Тита, за Тнга, И поред нов Пуцам на фашисту [! ништим му ров. За Тита, за Тита, У одбрани свој Ја данас бијем Најљући бсј. 3а Тита, за Тига, За све нас, Ја данас живо Подижем глас. За Тита, за Тита, 3а cse i:ac, Он нам /е отац И мајка и спас.

ДУШАН ДРЧА

4

МЛАДИ БОРАЦ

Број 24