Mladi borac

Из Ауто-команде

У радионици је запослен велики бро; омладинаца и кад су они предложили да се Светскз омладинска недеља прогласи за ударну недељу и остали радници су пристали. У току ударне недеље, И онако повећана производн>а, још је побољшана. Ефекат рада у целој радионици повишен је за 80%. Поједина одељења постегла су још веће успехе аутоелектричари 150%, лимари и одељење мењача и диференцијала 100%, док су столари дали 208 прековремених часова. За градску употребу до сада нисмо имали довољно сзнитетских кола. Схватајући преку потребу за њима, омладинци су радећи прексвремено поправи»и два санитета извучена из старог гвожђа и за крји дзн he их свечано предати властима. На томе псслу нарочито су се истакле VII и X екипа монтажног одељеша, за чнјим је примером пошло цело монтажно одељење и решило да изврши поправке на трећим санитетским колима. посде ударне недеље. На стоваришту Ауто команде лежало jc доскоро многр старог гвожђа и метала. Да то гвожђе не €и остало неискоришћено, радници ливнице v свом слободном времену очистили су стовариште и извршили класирање, тако да се данас већина делова прави од тог до сада неупотрзбљивог материјала, фурде. Највећи ударнички подвиг извео је омладинац Тодор Грозданић, Када је у понедељак ујутру, пре почетка ударне недеље, дошао на рад видео је да се у њћговом одељењу осам другова разболело. Посла је било мкого. Сваког часа је понеко долазио и молио да му се вулканизирају гуме. „Како су већином сви одмах одлазили на фронт, прича Грозданић, нисам могао никоме да одбијем и тако сам остао иа послу до четвртка по подне.“ На тај начин Грозданић је радио 80 часова, одмарајући се једино по сат-два у радионици. За то време припремио је и обрадио 65 спољних гума за вулканизаиију. Са њиме, у току првих 36 часова, радио је и Бран. Станојевић. У току ударне недеље Грозданић се такође одлично показао свршавајући два пута вкше посла него дотле. Сафронта свакодневно стиже доста ратног плена за Ауто команду. За време ударне недеље зедан шлеп натовареп деловима и аутомобилима стигао је у Београд. Да посао у радионици не 6и застајао због спорог истовара 19 омладинаца примили су се да га изврше. За осам часова њима је пошло за руком да изврше истовар шлепа, за чији ie утозар било потребно пет дана. На том послу нарочито су се истаклн Бранко Попозић и Мирко Антић.

Крагујевачка радпа чета

Нишка омладина

У току Светске омладинске недеље сви радници тгежстилне фабрике у Нишу, решнли су се да раде ррекоиремено по два сата. У ткачници су другови јровећали продукцију за 20—40%. Радници омладинци спровели су ударничко такмцчење у сзим врстама рада. Једна омладкнска радна јсдмница радила је ка уређивашу фабричког спортског игралишта и сађсњу баште. Друг Михајло Савић изметрио је за један дан 13.000 метара платна. У сгим радионицама јавили су се нови ударнкци: Јелена Брајковић повећала је израду ткања за 2 кгр. изнад просечне производње. Друг Констадин Јерковић израдио је 81 5 метара платна више, а другарица Добрила Митковић исплела је на машини 25 кгр. памука, од које количине може да се направи 40 пари кошуља. И омладинци фабрике Пејић новисили су радно време. Од свих одељења најактивнија је ливница. Друг Петровић Спаса направио је два корита за рудник Трепчу у тсжини од 500 кгр. гуса, за 9 сати рада; раније му је за тај усти пссао било потребно 1 2 сатп. Још једно корито у тежини од 800 кгр. гуса обрађено за 40 сати уместо за 128 сати као до сада. На радз' су се истакли другови: Првослав Рајић, Момчило Здравковић, Србољуб Митровић, Мехмед Јашаревић, који је направио кућишта за пумпе за 4 сата рада, док му је ранијс за израду једног кућишта било потребно исто време. Друг Аца Петровић, фарбар обојио јс сам за једап радни даи 1 5 делова за Трепчу и тиме тукао норму од 30 комада за дан.

Повећање производње у Борском pуднику

Светска омладинска недеља npoслављена је у главној радионаци Борског рудника у знаку свеопштег такмичења за превазилажење досадашњих норми рада. У локомотивском оделењу 4 друга радила су 26 марта 20 добровољних прековреиених сати. 18 другова из електричне радионице раднло је на електричној вучи, руднику и трансформаторима 113 добровољних прековремених сати. 2 другарице из канцеларије главне радионицс 2 сата су добровољно сејале песак. 18 другова из ливнице добровољно су утоварили 30 тона ђубрета, шљаке за 18 сати. Што се тиче радова за време самог радног времена, напорним радом је успело да се увелико надмаше досадашње норме рада. Оделе-

ње столарнице повећало је капацитет у току ударне недеље за 25%. Стари мајстор Жика Петровић урадио је 12 понкова за 120 сати иако се исти посао до сада обављао за 340 сати. Ливница је пове Кала производњу за 20%. У току недеље омладинац Ђорђе Малтес исформовао је 52 папуче за локомотиве у истом времену за које мајстор ради 40 комада. Омладинац Бошко Илић у току једног дана повеђао је производњу за 100%. Једног дана исформовао је 3 а другог 6 шасија. ' У локомотивском одедењу постигнуто је повеђање производње за 100%. 2 старија радника и озде су се истакла у ударничком такмичењу. Наиме Влада Кцрулесковић и

Бора Марковић истуширали су два лагера за локомотиве за 30 минута иако тај рад обичво траје 8 часова. Омладинац Бранко Марковић истакао се у раду на поправљању локомотива и достигао старе мајсторе. Ковачница је у току Светске омладинске недеље повећала производљу за 35%. Омладииац Предраг Милојевић радио је за време доручка и за 10 мин. колико је одређено за доручак, раскопао 2 тоне ћумура за ковачницу. И у едектричној централи у Бору радници се залажу да постигну што боље резултате у раду. Котлови, који нису чишћени још рд 1941 године, очишћени су сада и избачено је око 2 вагона гарежи и ђубрета. Омладина ваљевског округа

Од 26 марта почела је омладина из ваљевског, колубарског и тамнавског среза да ради на уређењу једног аеролрома. Гога дана радило је укупно 700 омладинаца и омладинки, а само из Ваљева било их је на раду 377. Требало је оспособити аеродром за што краће време и омладина ј-е ударнички прегла на посао. 31 требало је да буду радови завршенн. Тога даг:а изашла је на рад rf чнтава школска омладина из Ваљева, а заједно са њима и АФЖ и ЈНОФ, тако да је укупно са омладкном било око 1500. Из Ваљева и ваљегског среза је било само омладине 870, из колубарског среза 110 и из тамнавског 80. Омладипа се раштркала по целом аеродрому по групама, радећи разноврсне послове: једни су поравњавали терен, други насипали рупе каменом, трећи истоваривали камек из вагона, четврти товарили песак у кола и довозкли итд. Та дотле скоро мртва пољана сада је кипела од живота, рада и песме. Омладина не осећа умор, не обраha пажњу на жуљеве. Прилазимо једној групи и она нам радосно прича шта је урадила. Омладина Лајковца има највише воље за рад. Ноихова се група одмах помера на доуги терен чим један посао заврши и код њих се стално чује песма. Петничка општина такође вредно ради и њихова група од 110 омладинаца и омладинки ради равномерпо и са вољом, а Колубарци су 30 марта дали 445 радних дака. У среду нас је бнло 234 омладинца н омладинке из нашег среза, каже 15-годишњи Тихомир Маринковић измахујући мотиком. И остали сс упуштају у разговор и сви они истичу омладину села Санковића и Г. Врачевића. Они су само мало бољи од нае, каже једна омладинка из Клашнића и смеје се стидљиво. Али ми ћемо их стићи, уверено каже ока и поново наставља посао. Мало даље једна група средњошколаца набија ка.мен и међу њима влада веселост. Ово њима не личи на рад већ на некн пријатан излет. Рад им није тежак, они га ке осећају. „Јутрос су нас сликали“ каже пионирка Вера Ферлуга, иначс врло вредна и увек весела. Одмах поред њих видимо старог попа Бирчанина из Ваљева. И он са мотиком у руци копа и равна земљу, не с.мета му нк мало што су му брада и коса сасвим беле. Прилазимо му и он нам објашњава како то да је и он дошго ка рад. Морамо данас сви да радимо, јер само заједничким радом можемо да обновимо оно што су Немци порушили, ка?кс пам ок и затим прнча како је за јсдму нсћ потпуно оссдео. 17 августа 1941 годинс Немци < у вз еоза у коме се

и он налазио многе одвојили за и он се налазио међу њнма. Успес. је некако да се извуче, целе ноћи су га вукли са собом и ујутру му је коса била сасвим бела. Сада има 51 годину, а мотика му није тешка. Поред њега раде и пионири и старије жене и људи и сви су они раздрагани и весели, иако их цео дан шиба ветар и мишићи их боле од напрезања. Сви су они свесни да тај њихоз рад нити је био присилан, нити је он некоме служио да би се само он користио. Знају они да је то дужност свих нас да сами ссбе помогнемо. Увече је рад био завршен. Специјалним возом кренули су сви у Ваљево и манифестујући-кроз град позвали су и сге остале да се укључе у шихове редове и осудили посматраче који само знају да критикују, а нкчим неће да помогну да се тешкоће уклоне. Дошавши у средину гоада омладина је почела да игра „Козарачко коло“, и оно се дуго вијугало. исказујући задовољство после успешно завршеног посла.

Драгутин Ђосић

У Ч&чку неће остати нн једне рушеване

Рад омладине у Крушевцу

У погледу рада фабричка омладина у Крушевцу не жели да заостане иза својих другова, Једна мала група од пет радпика оспособила је за један дан две локомотиве иако је за raj посао било предви'оено шест радних дана. Једна радница je сама офарбала jeдан вагон. Многе групе радиле су по шест часова више за фронт, ?. једна 30 часова. У ложионици су радници оправили веКи број дизалнца и локомотива за невероватно кратко време. Поред таквог рада, радпмци свих фабрика и предузска обрадили су заједничкн фабричке баште и земљишта.

Фабрика вагона у Краљеву

После осмочасовног рада у фабрици вагона у Краљеву 200 омладинаца решили су се да остаку још 1 и по сат како бн подизалџ конструкције за нова одељеша у фабрици. После тога остало је 60 омладинаца да ради целу ноћ ц сутра цео дан у швајсерском, лимарском одељењу и одељењу мснтаже. За то време 19 омладинаца. и омладинки радило je четири часа. прековремено осиособљавању једне окретнице за локомотиве. Ова окретница је дуга , у пречнику ЗС метара, а дубока 1,5 метар. За време бомбардовања окретница је била потпуно затрпана; да би се оспособила било је потребно цзб.ацити земљу. Омладинци су рукама. гурали вагоне пуке земље. На овом раду нарочито се истакао друг Мшпа Кандић, којц је иницнјатор и органвдатор овог рада.

Ударници Вистада

У ваљевској фабрици „Вистад“ омладина је током целе Светске смладинске недеље радила под naролом: „Св е за фронт све за победу i“ У том циљу организоване су ударничке групе Koje су у читавој недељи радиле повећаним капацитетом и које кису гледале на радно време. Beh дрвн? дана повећана je производша предузећа за 65%. У машпнској радионици повећан је рад за 20%, у пресерају за 40%, у стрларској радионици за 20%, у варионици аа 100%, у ковачници за 100%, а и у свим остЈлим радионицама пребачена je одређека норма. Ударннцв алатнице М. Гомић, В. БнберчиК И Т. Томашевић остали су на раду целе једне ноћи и урадили 1 5 ручни.х чекића. У машинској радионкци П ударпичха група под вођством Љ. Ивановића, дошла је на рад један и по сат раније, тјако бн завршила израду преостала количинс шрафова за мост. У пиротехници израђивано је 2.1 50— 2.700 ком. делова, више него обпчно, а група Аче Качиновски тукла je норму са 3.600 комада. У електричарској радионици назиклован је један мотор за 6 часова: а на ком послу раније је губљено 20—22. часа. Ударник те групе је Д. Богд-ановић. У раду се истичу и ученици као М. Петоовић, који је организовао са осталпм ученицима чишћеше свих машина у машинсксј радионици. Поред радникг и чииовничко особље учествује у раду: Деса Милојевић је по свршеном послу у кајЈцеларкјђ отишЛа да риља башту а такође је орибала своју канцелари Ју.

Број 24

МЛАДИ БОР А U