Mladi borac

ПРВА СРЕДЊОШКОЛСКА КОНФЕРЕНЦИЈА

у недељу 15 априла одржана ;е у Београду на иницијативу Главног одбора УСАОС-а прва средњошколска конференција којој је поред наставника присуствовало и преко 200 делегата ђака из свих средњих школа у Србији. Конференцију је отворила друтарица Ранка Божови»l. члан Градског одбора УСАОС-а а затим је друг Бранко Сучевић, начелник Педагошког одељења УСАОЈ-а говорио о главним смерницама наше просветне по.литике. Пошто је подвукао знача) ове прве средњошколске конференције он је прешао на излагање старог школског система и указао на све његове недостатке и мане Говорећи о реорганизацпји школског система у циљу демократизације школе како би народну просвету и култупу учнниди приступачном и НЗЈШИРИМ нашим' народним масама, он је на основу до сада стечених искустава у раду на оонови школства изнео свој исцрпан предлог о новој школи. У новој организациЈИ школског система би се поред редовне школе стварао и систем течаЈева за оне који су учешћем у народно-ослободилачкој борби пропустили време за школовање као н за оне који до сада нису имали прнлике да се школују. Поред ових предвиђају се и разни дописни течаЈеви где ће људи који раде моћи да уче н путем дописивања да дођу чак до Универзитета. „Тиме ће просветни рад бити приближен народу и моћи ћемо да оно што се зове култура дамо читавом народу јер просвета не треба да служи неколицинн већ свима." После њега је друг Зоран Жујовић поднео реферат: „УСАОС у решавању средњошколских проблеиа Изневши задатке којн се у изградњи наше земље постављају пред нашу средњошколску омладину друг Жујовић се, подвукавши неопходност челичног једннства целокупне омладине за остварење тнх постављених задатака, осврнуо на нову школу н на нове методе рада. Он је указао на нрикривене непријатеље који пбКуШеаЈУ да ослабе ратне и градитељске напоре народа н истакао да морамо тражити преко наших организацнја, од наше народне властн да уклони хакве људе. „Тек носле тога, наставио је друг Жујовић ми ћемо из школе нзлазити такви да можемо што више користити народу." Он је објаснио да је УСАОС тај који треба да правилно поставља однос према учењу и- подвукао је потребу да буде што више одличннх ђака у нашој средњој школи и да чланови УСАОС-а треба у томе да предњаче. Затим је по рефеоатима отвооена дискусија која је била врло обимна и у којој су поред ђака узели учешћа и наставници. Изнета су миогобројна мишљења о новој школи и правцима њенога рада, о томг како треба поставити однос ђака и професора за правилан васпитнн рад, као и многи конкретни предлозн за решаваше тешкоћа на које се наилази у току наставе. Тако је Душан Исаковић из X мушке гимназиЈ'е предложио стварање школских фондова крји ће органи.зовати школске књижаре како би се на најбољи и најјевтини)'и начин дошло до школског материјала и уџбеника. Милован Дидић из Лесковца изложио је тешкоће трговачке школе кој'з није у стању да сама себе издржава и подвукао је знатан напредак у лесковачкој гимназији. Говорећи о омладини Прокупља Даница Радић је изнела како се напорима дошло до успостављања правилног односа ђака и наставника. Професор Ципурш изложио је формирање наставничких радних група и њихов рад на пољу подизања омладине. Уопште у целој дискусији нарочито јасно је подвучена потреба што чвршће међу■собне сарадње наставника и ђака а исто тако и неопходност борбе против свих ■непријатељских елемената кој'и хоће да изазивају раздор међу школском омладином и уносе пометње у њихов рад. На крају ове опширне, дискусије реч је узела другарица Митра Митровић-Ђилас, министар просвете федералне Србије и између осталог рекла: »Говорим вам као ваша старија другарица о томе шта наша народна власт чека од вас и шта она има права да чека од вас. Данас ви уживате у слободи за коју су дали своје животе многи и многи ваши другови и другарице, јер борећи се за слободу ваши друГови су се борили истовремено и за ово, борили су се да и ви можете да уживате у земљи у којој ће бити слободе за све поштене и исправне људе и где ће култу-

ра бити приступачна наЈширим народним масама. И када су они дали своје животе мислим да народна власт има права да од вас тражи максимум напора да живите за своју домовину и да све своје енергиЈе ускладите са њеним потребама и тежњама. Али када се ради о школи могу да кажем да никада ни једна власт нијс дошла на руководстзо државе као ова наша млада народна власт у озако тешким приликама: у време рата кад је земља разрушена и опустошена од фашистичког непријатеља. Зато она тражи од вас и има право да добије сву могућу подршку, сву помоћ у име народа и на шегову корист. Ова ваша конференција доказује да сте ви схватили свој посао, а то значи да сте схватили и своју дужност према земљп. Нама треба људи способннх, демократских, вредних, радних људи који су спремни да изврше сваки задатак који се постави. Ваш основни задатак је да се постарате да постанете такви људи и да заиста будете нова смена онима, који су се борили за слободу наше отаџбине. Сви грађани имају своје задатке, а ви сте њихов најмлађи део, Вагаа је грађанска дужност да као најмлађи свршите сбој задатак наЈбоље, да га врши-

те приљежно, вредно, свесно и дисциплиновано. Ниједно руководство државе није имало толико тежња да пружи народу бољитка као оао данас, али када се ради о школи ми се налазимо пред тешким проблемима. Наше школе су разрушене, ми немамо учила, ми немамо уџбеника. Не желим да вређам, али међу наставничким кадром има много људи, који се врло тешко ослобођавају старих навика, а ми хоћемо да вам дамо нову школу, нову садржину оном што треба да научите у школи. Тешкоће на које наклазимо да бисмо то спровели одмах, веома су велике. Велике реформе у школама ми нисмо кадри да за један месец изведемо, а са школама се не може играти и запонишати нешто што не межемо изнети на леђима. Ми ћемо данас учкнити све да што је могуће пре унесемо у школе нов дух, ма да су тешкоће материјалне природе велике. На пример ми нисмо у стању да уџбенике који нису добри одмах заменимо, али ми ћемо зато учинити све да наша омладина нађе у школама поред малог научног дома и свој омладински дом. То двоје морамо од школе створити. Да бисмо у школама ваљано радили, да бисмо се у њима учили, морамо се потрудити да унесемо у школе свесну, али веома тврду дисциплину. Ми смо зато издали дисциплинска правила и у њима су предвиђене казне. Немојте да вас зачуди што постОЈе казне. И можда чудио кзгледа што ми прво говоримо о казнама, али нека гесдо соедњошколаца, а нарочито чланова УСАОС-а буде Да не заслуже

ниЈедну казну, а против неправедних казни ми ћемо се сви заЈедно борити. И тако ћемо другарски и заједнички да решимо питање кажњавања. Али упоредо са дисциплинским правилима и правима коЈа дајемо наставницима, чије ћемо редове прочистити од оних који неће правилно да васпитавају омладину, ми ћемо дати пуна и обимна права омладини. пРво, ви ћете свој УСАОС слободно пресе лити у школе. То је потребно, јер знамо да кажњавањем нећемо успети да од ђака направимо оно што треба, као што ће то урадити омладинске организације УСАОС-а. Ми не пуштамо УСАОС у школу зато да он одвоји ђаке од школе или да се ђаци баве само политнком, већ очекујемо да он буде десна рука школским властима. Зато кад знате шта све очекујемо од УСАОС-а иако он није државна организациЈа он треба да испуни задатак који пред њега поставља држава. Ми ћемо пронаћи Једну форму у којој ће ђаци сарађивати са професорима уз помоћ органпзација УСАОС-а По питањима о унутарњој организацији школе настаЈу пометње око самоуправа и правилно је што оне престају да се ствара Ју. Што се тиче школског савета ја сматрам да је то Једка од врло по-

годних форми брганнзациЈе да се у заједници између изабраних претставника наставника, родихеља и ученика третирају школска питањг. и да се тиме помогне решавању унутарњих, школских проблема. Школски савет ће се бавити проблемима дисциплине, хнгијенских ууслова школе, хигијенских и социјалних услова живота ђака ван школе, проблемом организовања ђачких радионица, кухиња и питашем старања и школовања сиромашне, али даровите деце, као и давањем саветодавних сугестиЈ’а за решавање тешкоћа и за успостављање што правилниЈег односа између родитеља и ђака, као и између професора и ђака. Када се буде радило о обезбеђењу ваших сиромашних другова немојте дозволити да организациЈа буде препуштена нашој, сада сиромашној власти, него и ви треба да припомогнете тиме што ћете призући у организацију таквих установа евоје родитеље и остале грађане свога места.» Затим је другарица Митра Митровић —Ђилас наставила: «Ми се налазимо у периоду обнове земље. Ја знам стотине херојских примера ударничког рада, стотине удариика са Црног Врха. Школг, и њена просветна власт не смеју бнти сметша да омладина упути све своЈе енергије ка плану обнове. Поставити као једно од питаша организациЈ - е група ученика и учениччих радионица за израд5 г школских учила био би један мали предлог. коlи би користио, ]'ер наше школе немају ии најосновиијег школског матеои]'ала. Наводећи ових неколико момената и проблема из наших школа, ја мислим да ћу моћи у ваше име казати свим нашим друговима на заједничком послу да могу бити мирни, ]ер у нашим средн>им школагаа имамо једну читаву аомију младих људи који ће нам бити десна рука да рад у средњим школама потече правилно и дисциплиновано.» На крају је одушевљено прихваћена резолуција са I конференције средњошколских делегата у којој се између осталог каже; «У нашој земљи порушеној и упропашћеној осећа се потреба за стручним кадровима, који ће бити у стању да раде на њеној обнови и изградњи. Да бисмо дорасли за извршење свих тих задатака, ми се морамо оспособити, нзградити од себе нове људе корисне народу и домовини; 1) Ми сматрамо да данас треба учити ради стицања што већег знања да бисмо што боље кбристили своме народу. 2) Да бисмо то постигли ми морамо поштовати родитеље и чувати углед и ауторитет наставника развијајући самоднсциплину и настојеки да се правила школске власти спроведу у дело. 3) Ми тражимо од наше народне власти и органа просвете да се свима каставницима којК ометају правилан рад у школи и покушавају да и даље у њу уносе профашистичка схватања онемогући даљи рад на васпитавању смладнне. 4) Док је у школама старе Југославије спречаван приступ омладинн широккх народнкх слојева, данас ми желимо и уложићемо све снаге да се омогући школовање и радннчкој н сељачкоЈ омладини нз најширих и најсиромашнијих слојева нашега народа. Ми ћемо битн главни ослонац и помоћ Држави и школи у стварању школских ннтерната, кухиња и фондова путем којих ће се све то омогућнти. Сем тога тражимо од народне власти и органа просвете да се најбољим нашим омладинцима, којн су водили борбу против окупатора и усдед тога пропустилн много у школовању могући да надокнаде пропуагтенл а онима коЈи су се без школе у току борбе уздигли треба омогућитн разним течајевима и Даље уздизање и школовање. У исто време тражимо ревизију свнх сведочанстава а нарочито матурских која су добијена аа време окупације. 5) Ми желимо и радићемо на развијању што обимнијег културно-просветног рада путем литеоарних дружнна чнтаоница, предавања нтд. 6) Ми хоћемо да се фискултуром баен сваки омладинац и да се на томе гштању као и на другима окупи сва средњошколска омладина. 7) Главни задатак нас, средњошколске омладине, је учење, али не треба да заборавимо да је привредна обнова наше земље један од најважнијих проблема наше народне власти и да зато добар део свога слобсдног времена морамо посветити раду на обновк своје земље. 8) Један од наших најосновнијих задатака јесте и даљи рад на учвршћивању борбеног братства и јединства наше омладине. 9) УСАОС треба да буде главна подршка за решавање свих омладинских проблема у средњој школи. 10) На крају ми се обавезу Јемо да ћемо повести акцију за скупљање школског материјала за ђаке школа оних крајева који су највише пострадали од окупације као што су Црна Гора, Босна, Херцеговина Аика итд.» Са консђеренциЈе су упућени поздравни телеграми маршалу Југославше к претседнику наоодпе вдаде Јосипу Брозу Титу. затим наоодно-ј влади федесалче Србије и Пентралном одбору УСАОЈ-а!

Делегати на ковфереВЦИји средаошколаца

Број 26

МЛАДИ БОРАЦ